Cena maline se mora znati na vreme – Malinari će tražiti 1,65 evra za kliogram

Cena maline se mora znati na vreme – Malinari će tražiti 1,65 evra za kliogram

Prosečna cena jednog kilograma maline ove godine ne bi trebala da bude ispod 1,45 do 1,60 evra. To je cena koju će predstavnici „Asocijacije malinara Srbije“ tražiti na sastanku Nacionalnog saveta za malinu, koji će ovih dana biti održan u Beogradu.

O ceni maline mora se razgovarati na vreme - © Dejan Davidović

 

Ovu informaciju za naš portal potvrdio je predsednik ovog udruženja Dobrivoje Radović, koji kaže kaže da se na vreme mora znati koja je cena i da nijedog momenta nisu stali sa razgovorima o ceni maline i kupine, pogotovu što je prošla godina bila loša.

Kako naš sagovornik navodi, predstavnici Asocijacije malinara Srbije tražili su od nadležnih institucija da se zna koja će biti cena i šta i koliko će se ulagati u proizvodnju. Za određivanje cene uvek barometer bio kilogram nabrane sveže maline u gajbici za kilogram griza, odnosno samlevene zamrznute maline, za izvoz. 

„Pre 25. decembra 2018. godine u Srbiji cena griza kretala se od 1,15 do 1,17 evra a rolenda 1,80 do 1,90 evra. Prosečna cena za kilogram maline nabrane u gajbici, koju mi tražimo za 2019. godinu, ne sme biti ispod 1,45 do 1,60 evra. Što se tiče kupine, ako uzmemo u obzir 2017. i 2018. godinu, cena kilograma ovog voća ne sme biti niža od 1,25 evra za čačansku, a za malo bolje sorte razlika u ceni je 10 do 20 evro centi. Kad uzmete kalkulaciju cene rada, cene koštanja, troškova, hemije i kad to stavite na olovku i saberete cena ne sme biti manja od ove“,  kaže Radović i dodaje da se cena maline može razgraničiti po sortimentu i da bude jednaka na nivou cele Srbije.

Prošlu godinu malinari bi što pre da zaborave. Nisu bili zadovoljni ni prinosom, kvalitetom roda, a ponajviše cenom. Nadaju se boljoj predstojećoj sezoni, a vest koja ih najviše raduje je da se uveliko razgovara o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda „crvenog zlata“.

 

Prošla godina bila je jako loša za malinare - ©Pixabay


Pred nama je dobra godina za kvalitet maline

Malinar Sreten Milutinović iz valjevskog sela Brezovice nada se da će ova godina za razliku od prošle biti znatno bolja jer i trenutni vremenski uslovi pogoduju malini. Kaže da su malinari u 2018. godini i sa cenom, a i sa kvalitetom ploda jako loše prošli.

„Sigurno je dobro da se u ovo doba godine priča o ceni. Dosadašnje iskustvo govori da kada se na početku godine  pričalo o ceni to je čini mi se najavljivalo dobru godinu za malinare. Koja će cena biti to se neće znati ni do početka berbe, ali dobro je kada se o tome govori. Mislim da će se svi malinari složiti da se sa cenom od 1,50 evra za kilogram pa naviše ne bi niko bunio“, kaže Milutinović, koji sorte vilamet i miker gaji na 1,30 hektara i u proseku sa ove površine ubere oko osam tona, ali je 2018. godine bilo svega dve i po do tri tone.

Dobrivoje Radović poručuje da se ne može zaboraviti prošla godina iz razloga „što cene na nivou cele Srbije variraju od 50 do 140 dinara. Imamo slučajeva u Ivanjici da je cena na otkupnim mestima isplaćena 125 do 130 dinara, a bilo je mesta gde su hladnjačari plaćali između 80 do 100 dinara. Mi smo to pitanje postavili svim institucijama koje se bave ovom problematikom“.


 

Proizvođači masovno vade zasade malina - © Dejan Davidović


 

Inače, kada se uzme u obzir za proizvodnju nepovoljna prošla godina, neobrađene površine, zatim 25 do 30 posto zasada koji su povađeni, kao i bolesti kojima su išli na ruku klimatski uslovi, ali i prognoze da će ove godine ukupan rod voća u Srbiji biti manji za 8 procenata, predsednik Asocijacije malinara Srbije kaže da će, iako budu idealni uslovi i sve išlo na ruku proizvođačima, ove godine biti ubrano do 42 posto manje maline nego ranijih godina. 2017. godine u našoj zemlji proizvedeno je između 60.000 i 70.000 tona maline, a podaci za prošlu godinu udruženja i Privredne komore Srbije se razlikuju.

„Analitika je pokazala da je 2018. godine nabrano 48.000 do 56.000 tona maline, a podaci Privredne komore Srbije govore da je to 100.000 tona, što je ustvari rod sa uvezenom malinom. Došli smo do zaključka da je ovde nažalost najveći problem Privredna komora Srbije. To je jedan sabir izvoznika i hladnjačara koji su 99 posto članovi komore. Mislim da je najveći problem što niko od poljoprivrednih proizvođača nije član Privredne komore Srbije. Tražili smo da se ove godine vidi šta je sa uvezenom malinom koja često dominira na našem tržištu. Ovde se pakuje malina iz Bosne i Hercegovine, Poljske i takva ide kao srpski brend koji je prepoznativ u svetu i Evropi. Kada bi smanjili uvoz maline iz okolnih zemalja, koje se bave proizvodnjom maline i kupine i koji su ozbiljni konkurenti Srbiji, onda bi mi ovde imali drugu priču.”

Kako naš sagovornik navodi, u udruženju malinara poseduju podatke sa carine, da je pre dvadesetak dana za Švedsku izvezeno 240 kutija rolenda sorte vilamet, u pakovanju 10/1, po ceni od 2,47 evra za kilogram. Što se tiče kupine, koja je u protekle tri godine imala veoma nisku cenu koja se kretala od 30 do 50 dinara za kilogram, prema nekim informacijama sav prošlogodišnji rod izvezen je i to po cenama pet do šest puta većim nego što je ovo voće plaćeno proizvođačima. 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica