Jagoda je iz godine u godinu sve zastupljenija u ukupnoj proizvodnji voća u Srbiji, što zbog prirodnih uslova, što zbog velike potražnje na ruskom tržištu. Pored toga ovaj krupni, slatki i mirisni plod donosi u proleće prvi prihod proizvođačima, ne čeka se dugo na prinos od sadnje te su i to razlozi velike ekspanzije jagode i na području raškog, rasinskog i moravičkog okruga.
Možda vas zanima
Predrag Perišić iz Bukovice kod Kraljeva pod jagodom na otvorenom ima 3 hektara. Njegove plantaže na obroncima Jelice predstavljaju pravo ogledno dobro kako treba da se radi da bi se opstalo u velikoj proizvodnj i konkurenciji, posebno kad je u pitanju sve zahtevnije strano tržište. Od sadnje, obrade, primene zaštitnih sredstava i drugih agrotehničkih mera Predrag poštuje reč stručnjaka s tim što je i sam ovladao znanjem koje je neophodno da bi se došlo do uspeha.
„Sve sam uradio onako kako zahteva nauka i struka jer se propusti kažnjavaju u prinosu, kvalitetu i zaradi. E sad, što se protiv prirode ne može, to je, kako bi se reklo, viša sila. Da nije bilo obilnih i gotovo svakodnevnih kiša kakve ne pamtim u našem kraju, ovo bi po rodu jagode bila sezona za pamćenje. Međutim, ovo vreme uticalo je na ceo ciklus od zrenja do berbe, kod berbe najviše. Jednog dana bereš, drugi dan po pljuskovima berba je nemoguća i zamislite kako je kad kući vratiš od 20 do 30 radnika. Samo da im platim prevoz, to je čist gubitak a gde su ostali troškovi. No ipak moram da budem zadovoljan jer je dobra cena nadomestila probleme u berbi“, kaže ovaj ugledni bukovički voćar.
Berba ranih sorti Albe i Zenge je pri kraju, dok je berba Roksane i Arose tek počela i one bi mogle da donesu još veće prihode i zaradu ukoliko lepše vreme bude pratilo fazu zrenja i period berbe. To očekuje i Predrag Perišić i ostali proizvođači jagode.
Vladimir Stefanović, 24-godišnji bukovički voćar, pod jagodom sorte Alba ima 40 ari. Na svojim posedima iste ili malo veće površine gaji trešnje, višnje, kajsije i šljive, dok za jabuku tvrdi da nema neku izgledniju perspektivu naročito od kako su se pojavili problem s plasmanom u Rusiju.
„Jagoda je trenutno veoma profitabilna i kako sada stoje stvari već iduće godine proširiću njenu proizvodnju. Cena je ove godine odlična i prezadovoljan sam. U početku je bila 250 dinara za kilogram prve klase, kasnije 200, sada od 110 do 130 dinara za kilogram. Imam sortu Alba kojoj odlično pogoduje klima, sastav zemljišta i konfiguracija terena u našim krajevima ali i na širem području Srbije“, kazuje Stefanović.
Najveće količine jagode na ruskom tržištu
Nekoliko desetina otkupljivača u Srbiji radi za velike kupce u Rusiji tako da će se oko 80 odsto ukupne količine jagode ubrane na području Kraljeva i Čačka, ali i drugih gradova i opština Raškog i Moravičkog okruga, naći na tržištima Rusije. Manji proizvođači prodaju jagode na kraljevačkoj pijaci i onim u okruženju. U selima na obroncima Jelice i Kotlenika najviše je otkupljivača iz Kraljeva, Topole, Čačka i Požege, ali i drugih mesta i svi oni uglavnom rade za velike trgovinske lance u Rusiji.
„Rusko tržište je najveća izvozna šansa za srpske voćare, bez obzira na probleme koji su se javljali prošle i ranijih godina u izvozu jabuke,šljive i nekog drugog voća, zašta, ipak, najveću krivicu snosimo sami. Moraju da se poštuju standardi, pravila i dogovori i da nam ne pada na pamet da prepakivanjem voća iz Evropske unije pokušamo da prevarimo partnere u Rusiji. Dobro je da tih problema nema s jagodom i posao ide odlično“, ističe agronom Dragutin Javtović.
Nedostatak radne snage veliki problem
Prema nekim procenama, više od dve hiljade sezonskih radnika angažovano je samo u berbi jagoda na području Kraljeva i Čačka. Dnevnice se kreću od 2000 do 2300 dinara, plus dva obroka dnevno,ako radnici dolaze ujutru i vraćaju se uveče,a tri obroka ako domaćini obezbeđuju i smeštaj sezoncima. Nedostatak sezonskih radnika na plantažama već predstavlja veliki problem koji će ubuduće biti znatno veći.
„Proizvodnja jagodičastog voća u ovom delu Srbije u velikom uzletu i potrebe za radnom snagom su sve izraženije.Moja je sreća što kod mene godinama rade isti ranici, što se dobro poznajemo,imam poverenje u njih i ne nadlegdam njihov rad. Međutim, to su uglavnom sredovečne i starije osobe i nameće se pitanje šta će biti u dogledno vreme kad mladih i nema i neće da rade poljoprivredne poslove“, dodaje Predrag Perišić.
Inače, stotinak tona jagode ovogošnjeg roda otkupiće i hladnjča Mondi Lameks u Vrdilima kod Kraljeva koja 95 odsto ovog i drugog jagodičastog voća izvozi i zemlje Evropske unije.
Komentari