Kupina je u selima podno planine Medvednik, u čijem središtu je mesna zajednica Stave, počela da se gaji polovinom osamdesetih godina prošlog veka. Vremenom su se površine pod ovim voćem širile, tako da danas samo u četiri sela – Suvodanje, Stanina Reka, Bobova, Sitarice – pod kupinom ima oko 100 hektara i gotovo da je svako od 400 domaćinstava ovde gaji.
Možda vas zanima
Skoro dve decenije kupina se gaji u domaćinstvu Vlajkovića. Prvu sadnicu „čačanske bestrne” Srboljub je zasadio 1999. godine. Pre deset godina bio je republički rekorder po ostvarenim prinosima. I na ovogodišnjoj, jedanaestoj manifestaciji „Dan kupine” na Stavama nagrađen je za najveći prinos i kvalitet plodova. Sa površine od 70 ari ubere između 11 i 12 tona.
„Kako koja godina prolazi tako i cena pada, malo nam na ruku ne ide ni ovo vreme, pa je možda i zbog toga niska cena. Mada, po mom mišljenju, i da je lepše vreme, otkupna cena bi isto bila 20 do 30 dinara. Prošle godine je kupina bila najkvalitetnija za proteklih desetak godina, ali je cena bila do 30 dinara. Da bismo pokrili troškove i bar malo zaradili, otkupna cena kupine bi trebalo da bude 60 evro centi”, kaže Srboljub Vlajković iz Stanine Reke.
Na 30 ari Mirko Jović, proizvođač iz Sitarica gaji sorte „čačansku bestrnu” i „loh nes”. Zadovoljan je sa obe sorte s tim što, kako kaže, „loh nes” daje manje prinose. Zasadi su pod sistemom za navodnjavanje. Prošle godine je bilo potrebno navodnjavati kupinjak, dok ove sezone u zemljištu ima i viška vlage.
„Ova godina je kišna, a cena loša. Uzalud je trud, muka i rad. Ovo ne može dugo da traje jer će doći do uništenja ove proizvodnje. Nema prosperiteta ni napretka. Potrebno je ulagati u zasade da bismo imali dobiti, ali ove godine nemamo ništa, znači ono što smo potrošili ne možemo da naplatimo, a o zaradi teško je i govoriti. Realna cena bi trebala da se kreće od 80 do 100 dinara”, kaže Jović i dodaje da je samo tri člana njegove porodice angažovano u berbi jer „sa trenutnom cenom se ne isplati unajmiti berače, a ako bude pala cena, pustićemo da propadne, nećemo je brati uopšte.”
Nakon više godina, ovde je rešen i problem otkupa voća. U samom centru Stava pre godinu dana počela je sa radom hladnjača kapaciteta 500 tona voća. Imaju sklopljene ugovore o otkupu voća sa 250 poljoprivrednih gazdinstava.
„Najveće količine voća otkupljujemo sa ovog terena, a jedna mali deo i sa strane. Prošle godine smo otkupili i plasirali na tržište oko 1.500 tona maline, kupine i šljive. Ove godine vreme je učinilo svoje, roba nije zadovoljavajućeg kvaliteta, ali se nadam da ćemo kao i prošle godine biti zadovoljni i mi i proizvođači jer već imamo ugovorenu prodaju za Poljsku, Belgiju i deo domaćem tržištu. Kilogram poluorganske maline je na početku berbe bio 150 dinara, kasnije je cena pala na 100 dinara, dok smo za kilogram poluorganske kupine prvo plaćali 35, a sada 30 dinara. Što se tiče konvencionalne proizvodnje, za kilogram maline na početku berbe proizvođači su dobijali 100 dinara, a zatim 80, dok je kupina na početku berbe plaćana 25, da bi s vremenom cena pala na 20 dinara”, rekao nam je vlasnik hladnjače Živan Mirković.
„Valjevski kraj i uopšte Kolubarski okrug jedan je od vodećih u Srbiji po proizvodnji kupine. Podaci poslednjeg popisa poljoprivrede govore da se kupina ovde gaji na blizu 1.200 hektara. Međutim, u poslednje tri godine proizvodnja stagnira pa čak i opada. Pojedini proizvođači uvode u proizvodnju nove sorte koje imaju kvalitetniji plod ‘loh nes’, ‘čester’, ‘tripl kraun‘. Sve slabije se sadi stara „čačanska bestrna” iako je ove godine imala najveće prinose i sa razlikom u ceni od 5 do 10 dinara u odnosu na druge sorte ona je još uvek možda najisplativija za gajenje”, navodi Đorđe Sovilj, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo.
Autor: Dejan Davidović
Komentari