Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.
Razgovarali smo sa dr. Zoranom Keserovićem, profesorom na Poljoprivrednom fakultetu i pitali ga koje se voće najviše gaji u Srbiji.
Možda vas zanima
„U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti“, odgovorio nam je profesor Keserović.
Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.
Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte. „Čak i naša sorta Rasna je jako dobra“, istakao je profesor Keserović.
Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.
Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.
„Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača – to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete“, ukazao nam je naš sagovornik.
Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju. „Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje“, zaključio je profesor Keserović.
Sagovornik: dr. Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu
Komentari