Da li se bavite gajenjem trešnje? Da li ste se ikada zapitali zašto plodovi trešnje pucaju ili zašto su podložni crvljivosti? 🍒🐛 Ovi problemi predstavljaju izazov za voćare širom sveta, ali postoji nekoliko mera koje mogu pomoći u sprečavanju tih problema. U našem najnovijem blog tekstu, otkrijte uzroke pucanja plodova i pojave crvljivosti trešnje, kao i efikasne mere za njihovo prevazilaženje.
Postoje li mere za sprečavanje pucanja plodova trešnje?
VIŠE NA TEMU:
AKTUELNO: Šta traže VOĆARI za sadnju?
23/02/2023
Pucanje plodova usled kiše je jedan od najvećih problema u gajenju trešnje širom sveta. Ispucali plodovi nisu pogodni za potrošnju u svežem stanju, a veoma su podložni i pojavi truleži plodova.
Kod osetljivih sorti u pojedinim godinama ekonomska šteta od pucanja plodova može biti veoma velika, jer se kod njih tada može naći i preko 90% ispucalih plodova.
Postoje tri različita tipa pucanja plodova. Prvi tip se javlja u vidu kružnih ili polukružnih pukotina oko peteljkinog udubljenja. Drugi tip se ispoljava u vidu pukotina istog oblika na vrhu ploda. Treći vid se ispoljava u vidu dugih, nepravilnih i često dubokih pukotina, koje se javljaju sa strane ploda.
Prva dva tipa pukotina mogu da se jave znatno pre berbe i u tom slučaju tkivo oko njih može da oplutnjavi, čime se sprečava pojava truleži ploda. Međutim, treći tip pukotina se javlja kasnije i one su podložne pojavi truleži.
Da bi se objasnili uzroci pucanja plodova treba uzeti u obzir različite pravce ulaska vode u plod i izlaska iz njega. Na pucanje plodova utiče veliki broj faktora kao što su: krupnoća ploda; čvrstoća mesa; osobine pokožice; osmotska koncentracija soka; faze razvoja ploda; količina padavina i temperatura.
Za sprečavanje ili smanivanje pojava pucanja plodova trešnje mogu se primeniti sledeće mere: izbor sorti; fizičko uklanjanje vode sa plodova; hemijsko tretiranje stabala mineralnim solima (kacijuma, aluminijuma, bakra, gvožđa, bora i dr.), antitranspirantima, okvašivačima, biljnim regulatorima rasta i pokrivanje zasada zaštitnom folijom.
Zašto se javlja crvljivost plodova trešnje?
Crvljivost plodova trešnje nastaje od insekta trešnjine muve (Rhagoletis cerasi L.). Ona je najznačajnija štetočina trešnje. Javlja se svake godine i najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešnje, dok vrlo rane sorte izbegavaju napad trešnjine muve. Ovaj insekat se pojavljuje sredinom maja i za 10 do 15 dana ženka polaže jaja na plodovima, što se dešava u fazi kada plodovi trešnje počinju da menjaju boju i omekšavaju. Za desetak dana iz položenih jaja pile se larve i ubušuju u plod. Te larve su u narodu poznate pod nazivom “crvi”.
Zašto su plodovi trešnje “crvljivi”?
“Crvljivost” plodova trešnje izaziva trešnjina muva, Rhagoletis cerasi. Trešnjina muva je jedna od najznačajnijih štetočina trešnje i višnje, jer umanjuje tržišnu vrednost plodova. U toku godine ima jednu generaciju, a prezimljava lutka u površinskom sloju zemljišta.
Muve lete od sredine maja do polovine juna. Hrane se nektarom biljaka, mednom rosom ili sokovima plodova koje ženke oštete legalicom. Ženke polažu jaja u poluzrele plodove, a larve se hrane mesom ploda sve do koštice.
U jednom plodu se razvija jedna larva (retko dve). Razvoj im traje do 30 dana. Napadnute plodove trešnje i višnje naseljavaju mikroorganizmi, koji izazivaju njihovo truljenje i brže propadanje. Štete su naročito izražene na srednje poznim i poznim sortama, posebno ako je u vreme ovipozicije toplo i sunčano. Kod višnje preferira kasne i manje kisele sorte.
Šta su to marele (duke trešnje)?
Marele – Prunus gondouinii su hibridi između obične višnje (Prunus cerasus L.) i trešnje (Prunus avium L.). Ova vrsta je alotatraploid (2n=4x=32) i nastala je oplođenjem višnje neredukovanim polenom trešnje. Sreće se samo u kultivisanom stanju u vidu sorti koje su poznate kao marele. Stablo je srednje veličine (10-20 m). Plodovi su krupni, po izgledupodsećaju na trešnje, a po ukusu na višnje. Uglavnom su samobesplodne i često imaju slabiju rodnost. Oplemenjivanjem je stvoreno oko 65 sorti marele od kojih su najpoznatije: Majska višnja; Kraljica hortenzija; Kraljevska marela i dr. Najviše se gaje sorte ranijeg vremena zrenja i slađeg ukusa, koje postižu više cene na tržištu.
Trešnja (Prunus avium L., Rosaceae, 2n = 2k = 16) je listopadna i alogamna vrsta koja generalno pokazuje samonekompatibilnost. Uzgaja se zbog jestivih plodova i drveta. Višnja (P. cerasus L., Rosaceae, 2n = 4k = 32) se gaji zbog kiselog i sočnog ploda. Plodovi višnje se uglavnom koriste za industrijsko konzerviranje (džem, liker i druge namene). Višnja se takođe koristi kao podloga trešnje. Obe vrste, koje su nastale oko Crnog i Kaspijskog mora, uzgajaju se u umerenim i hladnim regionima. I slatka trešnja i višnja su se polako širile od svog porekla do drugih regiona putem migracija ljudi i životinja (Moreno i Manzano, 2002). Do 2007. godine svetska proizvodnja trešanja i višanja iznosila je 3,27 miliona tona, a najznačajnije zemlje proizvođači su Turska, SAD, Ruska Federacija, Ukrajina i Iran (oko 55% svetske proizvodnje trešanja).
Duke trešnja (Prunus k gondouinii) se smatra taksonom koji potiče od oplodnje višnje neredukovanim polnim ćelijama trešnje (Iezzoni et al., 1990). ). Zbog poremećaja tokom mejoze ovi hibridi su često sterilni, ali se razmnožavaju klonski. Karakteristike stabala, cvetova, listova i plodova drveća duke trešnje su srednje vrednosti između onih njihovih prethodnika (Tavaud et al., 2004; Perez et al., 2007). Identifikacija ovog taksona je uvek teška zbog njegove fenotipske varijabilnosti, koja se kreće između morfoloških osobina P. cerasus i P. avium. Samo Tavaud i dr. (2004) dali su opis 12 sorti duke trešnje koristeći 75 markera polimorfizma dužine amplificiranih fragmenata (AFLP), a sa stanovišta agromorfoloških Perez et al. (2007) su uspeli da identifikuju četiri sorte ovog taksona za koje se ranije smatralo da su stabla višnje.
BONUS: Otkud prve trešnje u Srbiji i šta je to SRPSKA KALIFORNIJA?
Negde baš na samom obodu Šumadije, nalazi se jedno veoma rodno mesto, poznato po voćarstvu, a koje zovu srpska Kalifornija. Baš na ovom mestu primila se prva trešnja i odatle proširila po celoj Srbiji. Od Zorice Atić rekla nam je nešto malo više o tome.
Kako smo od Zorice Atić saznali, voćnu i zelenu Grocku nazivaju još i srpskom Kalifornijom, a cela priča o dolasku trešnje na naše područje počinje početkom dvadesetog veka, kada je Srbija bila još uvek samo zemlja ratara i svinjara.
Prema rečima naše sagovornice, Jovan Jovanović otišao je na školovanje u Beč da postane ginekolog i tamo saznao da se plantaški gaji voće i doneo u Beograd, tačnije u Grocku.
Za njega je Grocka bila idealno mesto za eksperiment gajenja trešnje.
Ceo članak OVDE.
IZVOR: Poljoprivredne mozgalice, Poljoprivredni fakultet, Mala škola AGROmedia, Bioline
Komentari