Bez hemije: Biološka zaštita voćaka od zečeva

Bez hemije: Biološka zaštita voćaka od zečeva

Zec je jedan od najvećih štetočina u voćnim zasadima. Pored toga što guli koru mladih voćnih sadnica, on jede njihove mlade vršne delove kao i pupoljke. Da bi ste sačuvali rod od ovih umiljatih, ali štetnih životinja dipl.inž. iz PSSS Pirot, Zoran Panajotović preporučuje prirodnu zaštitu.

 

Zec u prirodi - © Pixabay


Mlado stablo
koje zec ošteti, ukoliko se sasvim ne osuši, nije sposobno da se razvije, pa prema tome ni da rađa. Često se dešava da mladom voćnjaku koji je zec oštetio ne preostaje ništa drugo nego da se sasvim iskrči i ponovo izvrši sadnja. Pronalaze se razna sredstva za zaštitu od zeca, među kojima ima i raznih preparata.

Za zaštitu mladih zasada od zečeva najbolje je imati ogradu od pletene žice. Ako je to neizvodljivo, onda voćke treba pojedinačno zaštititi. Neposredna zaštita se postiže obavijanjem kukuruzovinom, natron papirom od vreća, polivinilskom folijom, plastičnim mrežicama ili pak raznim otpacima od stočne hrane.

 

Premazivanje repelentima pruža zaštitu samo u slučaju slabijeg intenziteta pojave i blagih zima bez snežnog pokrivača

 

Jedan od načina zaštite od zečeva je zaštita primenom hemijskih mera, odnosno primena repelenata, koji svojim neprijatnim mirisom i ukusom odbijaju a ne štete zdravlju zečeva. U ovu svrhu koriste se preparati kojim se premazuju stabla i ramene grane i koji deluju odbijajuće na divljač. Premazivanje stabala i grana obavlja se po suvom vremenu i pri temperaturi iznad 10°C, a premazivanje je potrebno ponoviti za 60 dana. Premazivanje repelentima pruža zaštitu samo u slučaju slabijeg intenziteta pojave i blagih zima bez snežnog pokrivača.


Zec - © Pixabay

Prirodni preparati za odbijanje zečeva

Moguće je i pripremiti preparate za odbijanje zečeva. Uzme se jedan deo užegle svinjske masti i usirene krvi i dva dela sveže goveđe balege, pa se sve to izmeša i malo razredi toplom vodom. Ova smeša se može napraviti i na drugi način, tako što se uzme užeglo riblje ili ricinusovo ulje i ista količina sveže stočne krvi i to pomeša sa ilovačom i zatim se razredi sa vodom do potrebne gustine. Ovako napravljenom pastom se premaže deblo i delovi ramenih grana voćaka.

Autor: Dipl. inž. Panajotović Zoran PSSS Pirot


Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica