Berba višanja, na oko stotinak hektara, koliko se procenjuje da je ima u kolubarskom kraju, je počela. Proizvođači kažu da je kvalitet ranih sorata dobar, te da su pored velike količine padavina, opstali plodovi u zasadima koji su adekvatno zaštićeni hemijskim tretmanima. Međutim, kako dodaju, još nema zvaničnih informacija kolika će biti ovogodišnja otkupna cena.
Bogdan Ćirić iz Valjeva, sa 1.200 stabala, na plantaži u Goloj Glavi, prošle godine je ubrao oko 15 tona zrelih plodova, što očekuje i ovog leta. U poslednjih nekoliko godina, najbolja je kaže bila 2017. godina, kada su kilogram višnje branice hladnjačari plaćali 85 dinara, a berači uzimali 18 dinara po kilogramu, ”narednih godina cena je pokrivala ulaganja i rashode, dok nešto sitno novca ostajalo proizvođačima”.
možda vas zanima
Iako se trenuto govori o otkupnoj ceni od 40 do 60 dinara, to kako tvrdi Ćirić, nije zvanična informacija. Dodaje da su prošle godine proizvođači u zapadnoj Srbiji za višnju dobijali između 50 i 70 dinara, dok je u Merošini početna cena bila 40 dinara.
”Svake godine dajemo višnju a tek kad završimo sezonu kaže nam se pošto smo je prodali, s tim da su naši troškovi fiksni i svaki dan plaćamo radnike. Bez cene od 60 dinara nema računa da se radi, čak i kada je mašinska berba u pitanju, koja je mnogo lakša nego kada se to radi ručno. Višnju smo prošle godine davali za 50 dinara, pošto radimo mašinsko branje, i po toj ceni je mogla da se napravi neka matematika. Za 40 dinara mogu da se pokriju troškovi, ali tu stvarno nema nikakve zarade, ukoliko bi se obistinila ta cena o kojoj se priča za ovu godinu”, kaže Ćirić.
U Kolubarskom okrugu je sve manje površina pod višnjom. Ona gubi trku sa šljivom i drugim profitabilnijim voćnim vrstama, a nekada je samo valjevski ”Poljoplod” imao preko 150 hektara pod ovim voćem.
Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo” podseća i da je nekadašnja ”Srbijanka” otkupljivala celokupan rod i prerađivala ga u sokove i druge proizvode. Sa nestankom ovog prehrambenog giganta i višnja se polako povukla.
Inače, za kilogam proizvedene višnje, cena koštanja je relativno niska, što je, kažu stručnjaci za voćarstvo, jako dobro. Lako se gaji, orezuje, nisu potrebne velike količine đubriva, niska su stabla te se lako bere a mnogi su i mehanizovali berbu.
”Međutim, plasman je najveći problem i cena koja varira, zbog čega se proizvođači uglavnom povlače iz proizvodnje. Ovaj problem jednostavno je nerešiv, dok se ne pojavi neko ko će da kaže da mu je potrebno hiljadu tona pa da je proizvodimo. Ali, i takvi kupci idu u veliko proizvodno područje oko Prokuplja, Niša, Merošine. Možda bi ključ rešenja bio prerađivački kapacitet, jer kako ćete da proizvodite ako ne znate kome ćete da prodate ”, smatra Milinković, savetodavac za voćarstvo.
Značajne količine roda višanja proizvođači prodaju na malo, na kućnom pragu po porudžbini kupaca. Pošto, kako kaže, višnju ne prodaje na pijaci, Bogdan Ćirić je odlučio da pozove sve koji žele da dođu u voćnjak i sami naberu količine koje su im potrebne. Ovakav način prodaje naišao je na veliki odziv kupaca, te je samo za četiri dana prodao 1.200 kilograma po ceni od 80 dinara kilogram.
Komentari