Početak ovogodišnje šljivarske sezone nije išao na ruku proizvođačima u kolubarskom kraju. Olujni i gradonosni oblaci pokvarili su im planove, iako je proleće nagoveštavalo izuzetno rodnu godinu.
Štetu u izgubljenom rodu sabiraju meštani Komanica, Rakara, Berkovca, Popadića, Struganika, Gornjeg Lajkovca, Paštrića, Planinice, Miličnice, Osladića, Oglađenovca, te sela Osečina, Sidrija, Tutin, Plužac …
možda vas zanima
Berba šljiva 2024 – šteta je ogromna
”Šteta je ogromna, pet, šest miliona dinara. Roda neće biti najmanje dve godine, a možda i duže. Sa dva hektara zasada šljive grad je ogulio koru, izgubio sam sigurno 150 tona. Pretprošle godine je bilo 100 tona šljive, prošle nisam imao ništa zbog mraza, sada je potukao grad, tako da i sledeće godine opet neću imati ništa”, o razmerama štete priča Ljuba Jovanović, voćar iz Miličinice kod Valjeva.
U Tuđinu, jednom od osečanskih sela pogođenih nevremenom, i Mladen Jovanović, obilazi svoje voćnjake. Imao je, kaže, dva mlada zasada i očekivao solidan rod, ali u njima više nema ništa.
”Ništa nije ostalo nedirnuto! Možda i ima nekih 20 do 30 posto, ali to su plodovi koje kad dohvati grad odmah bolest napada i tu je već kraj. Mislim da je u mom domaćinstvu, počev od useva, voćnjaka, do crepa na kućama i drugim objektima, šteta najmanje 10.000 do 15.000 evra”, sabira Mladen.
Berba prvih plodova sorte „čačanske rane’’ za konzum, zbog nevremena, trajala je svega nekoliko dana, uz ocenu da prodajna cena od 40, 50 dinara za kilogram nije bila zadovoqavajuća. U toku je berba „čačanske lepotice’’ za leđenje i sečenje.
Njena trenutna cena u otkupu je 33 do 36 dinara za kilogram, a biće interesantna proizvođačima rakije koji je plaćaju između 35 i 40 dinara. Očekuju da će za kilogram ”stenleja”, sorte koje se u ovdašnjim voćnjacima najviše gaji, u otkupu biti bar 40 dinara.
”Generalno rod šljive je veći nego lane, ali kada se poredi sa nekom „normalnom’’ šljivarskom godinom, dolazimo do podatka da će ove godine biti nekih 60 posto od ukupnog roda. Na to je uticalo jako nevreme, koje je u dva navrata krajem maja nanelo veliku štetu pljivicima u valjevskim i osečanskim selima, a potrebno je napomenuti i da zasadi koji su rodili prošle godine, sada su doneli mnogo manje ploda.
Veći deo roda će morati u rakiju
Problem je što će veliki deo ovogodišnjeg roda ponovo morati da ide u rakiju”, ocenjuje Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu.
Plodovi, koji su pretpreli oštećenja od grada, nisu reprezentativni, ne mogu se prodavati u svežem stawu, niti su za sečenje. Usled povreda došlo je i do pojave truleži i opadanja takvih plodova, te oni nisu ni za preradu, što je čist gubitak za proizvođače.
”Pod šljivom je oko pet hektara. Jednu parcelu nije oštetio grad, dok su na drugima prilično vidljive štete. Imamo 300 stabala ”čačanske lepotice” i oko 10 tona je bilo branice, to smo predali u Koceljevu po ceni od 50 dinara za kilogram. Zadovoljni smo, kada je ostalo da imamo šta da uberemo, predamo i da se naplati naš rad.
Mogli smo da prođemo mnogo gore. Imamo dve sušare i do sada smo veći deo roda sušili, ali ove godine nisam siguran da će biti dobra za sušenje pošto polodovi nisu baš dobrog kvaliteta”, kaže Darko Mijailović, voćar iz Gole Glave.
Od najrodnije do najteže godine
I u osečanskim selima, centru šljivarske proizvodnje u Srbiji, polako startuje ovogodišnja sezona. Ovdašnji proizvođači i prerađivači kažu da je na pomolu bila jedna od najrodnijih godina, ali se pretvorila u jednu od najtežih.
”Mi najviše šljivu koristimo za su{ewe i na terenu gde radimo, grad je pogodio vi{e od 80 odsto doma}instava. Imamo i svojih pet i po hektara pod šljivom, koje je grad takao u dva navrata. Godinama radimo otkup od istih ljudi, koje ćemo ispoštovati i ove sezone, iako ćemo imati mnogo poteškoća zbog posledica grada.
Još se ne pominje otkupna cena i pitanje je kolika će ona biti zbog nevremena. Ostaje da se nadam da će biti kako treba, pa da i proizvođači i mi prerađivači budemo zadovoljni”, smatra Goran Simić, vlasnik firme ”Simić Voće Plus” iz Gornjeg Crniljeva, koja se bavi proizvodnjom, otkupom i preradom šljive.
Komentari