U kraljevačkom i čačanskom kraju berba ranih sorti šljive i kruške je u punom jeku bez obzira na neskriveno nezadovoljstvo voćara zbog niskih cena tog voća, koje je veoma dobrog kvaliteta. Izvozne mogućnosti su daleko manje nego ranije, ali i dalje proizvođači i otkupljivači najveće nade polažu u tržište Rusije. Najveća neizvesnost vlada u pogledu izvoza i cene jabuke pod kojom je oko 40 odsto površine pod svim voćnim vrstama na području raškog i moravičkog okruga.
Vladimir Stefanović iz Bukovice kod Kraljeva je jedan od najmlađih ali i najuspešnijih voćara u celom kraju na obroncima Jelice koji zbog izuzetnih prirodnih uslova za voćarstvo mnogi nazivaju „srpskom Kalifornijom“. Pod raznim voćem Vladimir ima oko osam hektara, planira, kako kaže, podizanje novih zasada bez obzira na nestabilno tržište i cene koje drastično variraju iz godine u godinu.
Možda vas zanima
„Ja, otac, brat i deda ulažemo veliki trud, sredstva i znanje da naše voćnjake održimo u najboljem mogućem stanju kako bi imali kvalitetan proizvod koji može da izdrži najveću moguću konkurenciju. Dakle,što je do nas mi učinimo valjano, sve drugo je stvar tržišta, otkupljivača i države. Nismo zadovoljni cenom voća ali nadamo se boljim vremenima. Cena višnje bila je 70 dinara po kilogramu, kajsije 50, što je u odnosu na otkupnu cenu u drugim gradovima i opštinama korektno.“
Bukovički voćar pod ranim sortama šljive i kruške ima oko dva hektara koje će, kao i višnju i kajsiju,predati otkupljivaču u selu Roćevići u Kraljeva s kojim ima veoma korektnu saradnju.
„Cena ranih čačanskoh sorti – „lepotice“, „rane“ i „najbolje“ kreće se od 20 dinara za industrijsku preradu do 40 dinara koja se pakuje u drvenu ambalažu. U odnosu na ranije godine cena je nezadovoljavajuća. Međutim,očekujem da izostanak zarade na šljivi nadomestim kvalitetnim rodom ranih sorti kruške – „karmen“, „julska lepotica“ i „turan dot“-koje roćevački otkupljivač plaća od 60 do 80 dinara po kilogramu“, ističe Vladimir.
Dejan Rakić iz kraljevačkog sela Lazac i Bojan Čolović iz susednog sela Dedevci ističu da od povalačenja sa tržišta firme „Balkan frukt“, koja je na tom području otkupljivala voće za Rusiju, nastaju ozbiljni problemi u otkupu .Obojica imaju po šest hektara pod voćem i ne žale se zbog velikog rada i ulaganja. Međutim, u poslednje dve-tri godine rade s velikim gubicima jer ne mogu da prodaju svoje voće.
„Oblačinsku višnju nisam imao račun da berem, a gotovo da nije ni bilo interesovanja za otkup. Za jednu gajbicu trebalo bi mi da prodam dva kilograma nektarine tako da ni tu nisam ostvario nikakvu zaradu. Brinem šta će se dogoditi s jabukom pod kojom ima četiri hektara, kao i komšija Bojan. Ako tu ne bude neke zarade neću imati sredstava da završim započetu hladnjaču i obavim neophodne jesenje radove u voćnjacima“, kaže mladi lazački voćar.
Malo ozbiljnih prerađivača i otkpljivača
Do pre tri godine firna „Balkan frukt“ u Bukovici kod Kraljeva tokom sezone otkupljivala je između 700 i 800 tona raznog voća za rusko tržište. Međutim, u poslednje vreme nema kontinuiranog otkupa i ove godine da nema otkupa u Roćevićima kod Kraljeva voćari ne bi imali kome da prodaju svoje voće.
„I sam imam pod voćem velike površine i dobro znam koliko truda, rada, brige i novca treba uložiti dok se kruška, jabuka, kajsija i ostalo skine sa grane,tako da svoje kolege voćare dobro razumem. Borim se da sa svojim poslovnim partnerima postignem najveću moguću otkupnu cenu, da proizvođačima bude što bolje i uspevam koliko je to moguće. Plaćao sam višnju šumadinku 70 dinara, kajsiju 50, kruška je i do 80 dinara i verujte to je maksimum. Toliko niko u okruženju nije plaćao, niti plaća. Verujem da ćemo uspeti da učvrstimo pozicije na tržištu Rusije i to je spas za sve voćare ovog kraja“, uverava roćevački otkupljivač Goran Pantelić.
Sasvim je sigurno da nedostatak velikih prerađivača voća kao što je nekad bila Budimka iz Požege i drugi ima velike posledice na položaj srpskog voćarstva. Višak voća na tržištu, kao ove godine, mogao bi da se preradi, ali teško i izveze. Retki i manji prerađivači kažu da na inostranim tržištima srpske firme ne mogu da opstanu u konkurenciji velikih svetskih kompanija.
„Bez pomoći države i subvencionisanja izvoza teško to da mi mali preradjivači možemo te zalihe preraditi i izdržati dok ne nadjemo kupca“, kaže Cane Jovanović iz čačanskog preduzeća „Polo“.
Ko treba da pomogne proizvođačima?
Mnogi proizvode bez jasne slike tržišta, odnosno mogućnosti, šta, koliko i gde mogu da izvezu, ističu u Regionalnoj privrednoj komori Raškog i Moravičkog okruga. Prave informacije trebalo bi da imaju velike izvozničke firme kojih u Srbiji nema više od dve decenije.
Moraju se formirati izvozničke kuće koje mogu da prenesu određene standarde koje treba da zadovolje i proizvođači i preradjivači. Država ne treba da se bavi time, ali treba da se bavi na način da podstiče, da daje stimulacije i ukazuje kako formirati te kuće“, kaže Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Kraljevo.
Komentari (1)
Nesa
2022-09-06 12:21:38
Postovani !
Imam pod zasadom kruske 15 hektara 3 godina imam rod nekih 25 tona sorta Wiljamovka,interesuje me imali ko vrsi otkup i koja je cena po kg. inace ja sam sa kosova i metohije Opstina Novo Brdo.
Imam i 15 hektara pod visnjom imala je ove godine posto je mladi zasad oko 30 tona ali zbog niske cene preradio sam u rakiju,pa videcemo kako ce biti.Imam 2 hektara pod malinom Wilamet sve ukupno oko 30 hektara pa i malo vise.
Imam mogucnosti da uradim i otkup svakog voca posto imam hladnjacu cirka 630 tona,imam plusne i minusne komore za prihvat imam i prijemno preradjivacki centar u okviru hladnjace ali sada me interesuje imali zainteresovanih za otkup voca u Srbiji.Ako ima zainteresovanih za saradnju javte se na mail [email protected] ili na telefone +381 64 454 29 88, +383 45 379 146.
Pozdrav sa Kosova i Metohije.