Valjevski malinari otvorili su ovogodišnju sezonu berbe ”crvenog zlata” znatno ranije nego prethodnih godina. Prvi plodovi već su u hladnjačama, ali se uveliko mogu naći i na pijačnim tezgama. Na staroj zelenoj pijaci u Valjevu kilogram malina je 500 dinara.
Malina se bere već sada
Umesto polovinom juna, Ilići iz Osladića, već početkom ove sedmice ubrali su prve ovogodišnje zrele plodove. Među retkima su u ovom valjevskom selu koji se bave proizvodnjom maline sorte vilamet, koju gaje na površini od 60 ari.
više od istog autora
”Malinjaci su generalno u jako lošem stanju. Kod nas ima lepe, a i na mesta gde je malo lošija, ali ipak smo zadovoljni. Očekujemo neke četiri tone, ali tek je početak sezone i sve zavisi od vremenskih uslova.
Bilo bi tu i više ali ova godine je podbacila, bila je sušna zima, malina nije usvojila đubrivo na vreme. Plodovi su jako lepi, krupni i prve količine, po ceni od 200 dinara za kilogram, već smo predali u hladnjaču, u Osečini”, kaže Marija Ilić.
Organski uzgoj maline: Spas leži u sirupu od algi
Njena očekivanja su da će doći do porasta otkupne cene, jer je, kako kaže, ovo jako malo za maline.
”Ako bi otkupna cena bila oko 300 dinara ili preko pa da se uklopimo. Ukoliko ne bude bolja cena, nego ova što je sada, malini se loše piše. Biće isto kao sa stočnim fondom”, smatra naša sagovornica.
Uslovi specifični, a rod manji
Po rečima Đorđa Sovilja iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu u odnosu na prošlu godinu, kada su prinosi po hektaru bili ispod proseka i kretali se tri do tri i po tone, ove sezone rod će biti manji za 50 odsto, ako ne i više.
Objašnjava da je znatno raniji početak vegetacije, tokom marta i aprila, bio izuzetno sušan bez padavina, te da je i cvetanje krenulo ranije, što je sve zajedno dovelo do slabog porasta rodnih grančica.
”Sve to je uticalo da ovo bude jedna od najlošijih malinarskih godina koju će karakterisati najniži prinosi po jedinici površine. Ima zasada koji su pod sisitemima za navodnjavanje, ali malo je proizvođača koji mogu da se pohvale prinosima iznad proseka.
Da li ste znali da su semenke maline izuzetno zdrave?
Mi kažemo da su vrhunski prinosi kod nas 10 tona po hektaru, ali nažalost u 70 do 80 posto zasada će rod biti manji od prošlogodišnjeg. Po mojim nekim prcenama to su neke dve tone po hektaru, što je izuzetno nisko i na granici rentabilnosti što se tiče proizvodnje maline”, ocenjuje Sovilj, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Najlošije stanje, kako kaže, je u zasadima vilameta koji je nešto ranije nego što je uobičajeno počeo da cveta.
”Poznije sorte, poput glen empl i mikera, na nešto višim nadmorskim visinama, su znatno bolje, jer imaju malo duže rodne grančice i kod njih se očekuje nešto veći prinos”, navodi Đorđe Sovilj, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu.
Komentari