Berba grožđa u kolubarskom kraju privedena je kraju, a procene govore da će prinos biti upola manji nego lane. Iako je, po rečima Jovana Milinkovića, savetodavca za voćarastvo i vinogrdarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, stanje u ovdašnjim vinogradima malo bolje nego u drugim krajevima Srbije, ipak je što se tiče vinogradarstva, kako kaže, ovo godina za zaborav!

U vreme cvetanja vinove loze, a i pre ove faze, imali smo jako dug kišni period, te kako objašnjava Milinković, proizvođači koji nisu dobro štitili lozu, ili nisu imali dobar izbor preparata su bili u problemu, jer je plamenjaća napala cvast, list i tek zametnute bobice, tako da ima vinograda gde je rod više nego prepolovljen, u nekima je berba bila minimalna a ima vinogradara koji su čak ostali bez roda.

”Ono što je dobro, vreme se popravilo u periodu berbe, i taj lep period je uticao da grožđe koje je došlo do berbe ima dobar kvalitet i vinari će napraviti dobra vina od njega. U našem kraju najviše je stradala sorta ”merlo” jer je cvetala u periodu najvećih padavina. Kod ostalih sorata imamo manja ili veća oštećenja, u zavisnosti koliko su one tolerantne na samu bolest. Ono što se pokazalo jako dobro i što je bilo poznato od ranije, je da sorta ”morava” može da se gaji u ovakvim uslovima sa puno manjom upotrebom hemijskih preparata. ”Morava” je ove godine jedna od ponajboljih sorata koja je donela očekivani prinos, rodila je dobro i kvalitet grožđa je vrhunski”, ocenjuje Milinković.

Vinogorje u ovom delu Srbije prostire se na oko 160 hekatra. Značajne površine sa kojih se ubiraju kvalitetne vinske sorte grožđa su u valjevskim selima.
I pored veoma teške godine za proizvodnju, Damnjanovići iz Miličinice, uspeli su da ostvare zadovoljavajući prinos grožđa sa tri hektara, na koliko gaje vinovu lozu.
”Mi smo ipak zadovoljni, jeste bilo teško sačuvati to sve, ali ipak smo uspeli. Na ruku nam je išlo lepo i toplo vrme koje je na kraju dalo ekstra kvalitet grozdova. Kod nas je prinos bio neke dve tone po hektaru, manji nego lane, ali na ovakvoj godini to je odlično. Ono što je dobro je cena grožđa u otkupu, koja se ove godine kreće oko 100 dinara za kilogram”, kaže Goran Damnjanović, vinogradar iz Miličinice, kod Valjeva.

Kako bi sačuvali vinovu lozu od bolesti, u procesu zaštite čokota, proizvođači su ove godine bili prinuđeni da primene više hemijskih preparata nego što je to bio slučaj prethodih godina. Za najznačajnije bolesti u vinogradarstvu – plamenjaču, pepelnicu, sivu trulež bilo je dovoljno pet do šest tretmana, ali ova godina je, kaže agronom Jovan Milinković, bila blaga opomena i signal za uzbunu da se mora mnogo ozbiljnije pristupiti zaštiti.

”Većina proizvođača je uljuljkana, jer posldnjih sedam do deset godina nismo imali neke velike probleme kod zaštite. Ovo je jedna jako čudna godina, gde su klimatske promene po prvi put došle do izražaja. Svi proizvođači su saglasni da moraju ozbiljnije da se pripreme za ovakve godine, jer pitanje je kakva će biti sledeća. Moramo se bolje organizovati, i pored svega mnogo ozbiljnije raditi na prognozi i suzbijanju bolesti, izboru preparata. Jedan od razloga zašto je došlo do tako velikog propadanja zametnutih bobica odnosno grozdića je i neadekvatna primena odnosno aplikacija sredstava za zaštitu bilja, jer uređaji za primenu hemijskih preparata nisu bili adekvatni”, pojašnjava Milinković.

Pored toga, potrebno posvetiti više pažnje i sređivanju špalira, uklanjanju zaperaka, zatim praviti malo bolje provetravanje, bolje osunčavanje, jer su to, po rečima Milinkovića, neke od mera koje doprinose da ta mikro klima u samom vinogradu bude daleko bolja i da u tom slučaju imamo manji razvoj bolesti.