Jesen je sezona kestena, voćke koju već sada možete naći u gradskim parkovima. Zbog dobrih nutritivnih vrednosti koje sadrži, kesten je jedna od omiljenih poslastica tokom jeseni. Većina ne zna da postoje dve vrste kestena, divlji i pitomi, koji se po mnogo čemu razlikuju. Može se jesti kuvan i pečen, a u Srbiji je najčešće konzumiran u obliku kesten pirea.
Pitomi kesten
Plod pitomog kestena raste na listopadnom drvetu, pretežno na severnoj Zemljinoj hemisferi i spada u familiju bukvi. Kao i hrast, stablo kestena može doživeti čak 500 godina zbog svoje izdržljivosti i u hladnim uslovima, ali za razliku od drugih voćnih vrsta, ne podnosi tla bogata kalcijumom. Međutim, proteklih godina došlo je do naglog opadanja broja lokaliteta sa samoniklim kestenom na jugu Srbije.
Možda vas zanima
Med od kestena: Izuzetno blagotvorna namirnica slatko – gorkog ukusa
Lekovita svojstva ploda, lista i stabla pitomog kestena
„Samotnjak“, kako ga često nazivaju, ili pitomi kesten, obiluje lekovitim svojstvima, a njegov plod se upotrebljava kao dodatak u različitim prehrambenim proizvodima.
Hranljivi plod kestena sadrži preko 60% skroba, šećera 17% i belančevina do 10%, pa ga često, u kombinaciji sa jabukom ili južnim voćem, koriste osobe koje imaju problema sa gastritisom. Specifično za kesten je da je on jedino orašasto voće koje ima vitamin C. Osim toga, kesten je bogat mineralima kalijuma i fosfora, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.
Iako obiluje zdravim sastojcima, kesten ima dvostruko više skroba nego što ga ima krompir, pa ga često koriste u obliku brašna, zbog čega je u Aziji dobio nadimak „Stablo hleba“. Zajedno sa orahom i bademom, kesten je u grupi zdravih namirnica koje ne sadrže gluten. Ukoliko se zdravo hranite, potrebno je znati da u 100 grama sirovog kestena ima svega 200 kalorija.
Hranjiva i lekovita svojstva oraha
Medonosni kesten i još ponešto o njemu
Retko poznata je upotreba cveta kestena koja je vrlo dobra paša za pčele na početku leta, kada više nema toliko drugog medonosnog bilja, pa ne čudi što se još od davnina od meda kestena priprema medena rakija.
Verovali ili ne, ali najstarije drvo kestena, koje je dobilo nadimak „Sto konja“, nalazi se na sicilijanskoj planini Etna i staro je oko 4.000 godina!
Savet za manja gazdinstva
Ukoliko niste znali, pitomi kesten je dobar sastojak za stočnu hranu, odnosno za mešanje sa mlekom u ishrani teladi kako bi se dobilo najkvalitetnije meso goveda.
„Balkanski lepotan“ zvani divlji kesten
Divlji kesten je krupno drvo brzog rasta i često ga zovu još „balkanski lepotan“ zbog autohtonog rasta na jugu Balkana. U prvoj godini divlji kesten naraste oko pola metra, dok u punom uzrastu dostiže visinu od 25-30 m, sa prečnikom stabla do dva metra.
Cvet divljeg kestena je u vidu kupaste cvasti duge do 30 cm, a listovi su naspramni, prstasto složeni sa 4-9 listića na dršci dugoj 20 cm. Karakteristično za divlji kesten je njegov plod u vidu bodljikave zelene čaure koja u sebi nosi 1-2 semena sjajne kestenjaste boje.
U septembru i oktobru, kada je sezona sazrevanja divljeg kestena, odraslo stablo daje oko 100 kg semena. Pupoljci su tada krupni, sjajni i lepljivi.
Ukoliko niste znali, stabla divljeg kestena stvaraju vrlo povoljne mikroklimatske uslove, pa ih je lepo imati u neposrednoj blizini zbog njihove zaštite od zračenja, prašine i vetra.
Divlji kesten kod Srba
Tradicija kod nas je sakupljanje ploda divljeg kestena radi sprečavanja nastanjivanja moljaca. Na kestenu se probuše tri rupe na žilavoj ljusci, a potom se rasporede po policama ormana među vunenu odeću. Interesantno je i dejstvo uljanog preparata cveta divljeg kestena za sanaciju opekotina od sunčanja, protiv pega na licu i protiv dijareje, kao i za jačanje organizma.
Iako su im različite primene, i pitomi i divlji kesten je korisna namirnica koju ne treba zanemariti. Dok traje sezona, ne propustite da izađete napolje i naberete po koji kesten i za sebe.
Komentari