Jagode spadaju u voće koje je izuzetno bogato vitaminima i mineralima. Iako su kiše pokvarile ovu sezonu, ipak se rado sladimo ovom prolećnom poslasticom kada god smo u prilici. Mnogi od nas ih gaje u bašti, pa čak i u saksijama na terasi, ali postoje stvari koje o jagodama ne znamo, a sigurno smo se u nekom trenutku zapitali.
Da li je unutrašnja šupljina u plodu jagode dobro ili loše svojstvo?
Unutrašnja šupljina u plodu jagode nastaje usled neravnomernog uvećanja ćelija centralnog mesnatog dela ploda, koje prvenstveno rastu u dužinu, a tek potom u širinu, stvarajući uzane međućelijske prostore u mesu ploda jagode. Prisustvo unutrašnje šupljine je negativno svojstvo kod sorti čija namena je zamrzavanje i prerada. Pri zamrzavanju plodova od vode u unutrašnjoj šupljini nastaje led, koji se širi i zauzima veću zapreminu, izazivajući cepanje i razaranje tkiva ploda. Usled prisustva vazduha u unutrašnjoj šupljini dolazi do potamnjivanja tkiva ploda, što je negativno svojstvo u procesu prerade.
Možda vas zanima
Da li plodovi jagode mogu biti bele boje?
Postoje 2 vrste jagode sa plodovima bele boje, Alpska (Fragaria vesca L.) i peščana (Fragaria chiloensis L./Duch.). Neke od važnijih sorti bele alpske jagode su: Krem, Pineapple Crush, White Delight, White Soul i dr. Pored stalnorađajućih sorti, postoje i jednorodne sorte sa belom bojom ploda, kao npr. Snow White. Zbog odsustva bojenih pigmenata (antocijana), ove sorte u punoj zrelosti ne dobijaju crvenu boju ploda, već plodovi ostaju beli. Kod ovih sorti nije poželjno duže izlaganje biljaka svetlosti od 6 h dnevno (zbog sinteze antocijana). Odlikuju se vrlo ukusnim i aromatičnim plodovima.
Da li jagode pored hranljive vrednosti poseduju i lekovita svojstva?
Plod jagode ne samo da predstavlja zdravu i biološki vrednu hranu, već poseduje i terapeutsku vrednost. Lekovita svojstva jagode ogledaju se u snižavanju krvnog pritiska, lečenju reumatskih oboljenja, smanjenju holesterola u krvi, izbacivanju kamena iz bubrega kroz pojačano uriniranje, regulisanju stomačnih oboljenja, terapiji šećerne bolesti, kao i ukozmetici za negu lica. Pored ploda, lekovita svojstva imaju i list i koren jagode. U listu jagode nalazi se značajna količina vitamina C (220-480 mg/100 g), što ga čini korisnim u spravljanju raznih melema i obloga.
Koja je idealna temperatura za čuvanje plodova jagode?
Da li su stalnorađajuće sorte jagode bolje od jednorodnih?
Stalnorađajuće sorte jagode cvetaju i plodonose u toku većeg dela vegetacionog perioda (od maja do prvih mrazeva u jesen), dok jednorodne sorte donose samo jedan rod u maju i junu mesecu. U proizvodnim zasadima u Srbiji su najviše zastupljene jednorodne sorte jer je na tržištu prisutna sezonska potrošnja jagode. U razvijenijim Evropskim zemljama (Holandiji, Belgiji, Italiji, Velikoj Britaniji i dr.) postoji tražnja za svežim plodovima jagode tokom cele godine usled čega se javlja povećano interesovanje za gajenjem stalnorađajućih sorti. Na taj način se smanjuje uvoz plodova iz drugih zemalja van sezone i jačaju regionalna tržišta sa visokim kvalitetom lokalno proizvedenih plodova. Stalnorađajuće sorte mogu dati kumulativan prinos do 2 kg/bokoru sa nekoliko pikova berbi i neujednačenim kvalitetom plodova tokom sezone, dok jednorodne sorte za 20-30 dana trajanja zrenja plodova daju prinos do 1 kg/bokoru bez značajnijeg variranja u kvalitetu ploda.
Da li šumske jagode mogu da se gaje u bašti?
Divlje jagode obično nalazimo na livadama i pašnjacima, po brdskim i planinskim delovima. Njihov ukus je očaravajući, a osim svežih, najviše ih volimo kada se smeste u teglice na kojima piše ,,slarko od šumskih jagoda”. Iako se najčašće nalaze kao samonikle, šumske jagode možemo uzgajati u bašti.
Šumske jagode vole sunce, kao i kvalitetno, vlažno zemljište. Ukoliko zemljište u vašoj bašti sadrži previše gline ili ima lošu drenažu, pre sađenja šumskih jagoda dodajte prirodnim đubrivo. Ona se jednostavno razmnožava i možete od jedne biljke dobiti više, a zatim ih presađivati. Šumska jagoda se deli i presađuje u rano proleće. Obratite pažnju na koren, kako ne biste oštetili biljku. Možete ih kupiti, a možete ih uzeti iz prirode. Izvadite ih cele, sa korenom i zemljom, stavite u komad papira ili novina i prenesite do svoje bašte.
Zalivajte ih redovno kada je toplo, ali ne preterujte. U jesen i zimu ih samo pokrijte slojem slame kako biste ih zaštitili. Beru se od maja pa do juna ili jula.
Odakle jagodama jarkocrvena boja?
Jarkocrvena boja jagoda dolazi od flavonoida. Flavonoidi su moćni antioksidansi, a odgovorni su za šarenilo voća i povrća, ali i snažno delovanje protiv slobodnih radikala u našem organizmu. Flavonoidi su metaboliti koji naprosto odstranjuju slobodne radikale brzo i učinkovito, pa su moćan saveznik u borni za očuvanje zdravlja.
Kako da odgajite sočne JAGODE?
Slatki crveni voćni zalogaj – jagoda, može se gajiti baš svuda. I u bašti i na terasi i u plasteniku. Diplomirani inženjer Vladimir Milutinović vam daje precizne savete kako da na najbolji mogući način uzgajate ovu sočnu poslasticu.
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet
Komentari