Začeci voćarstva u Srbiji vezuju se za manastirska dobra na kojima je počeo uzgoj kvalitetnih sorti voćaka. Danas je voćarstvo jedna od najisplativijih grana poljoprivrede, a izvoz voća i proizvoda od voća svetla tačka u spoljnotrgovinskoj razmeni. Evropska unija pomaže da voće proizvedeno u Srbiji dostigne određeni standard kvaliteta i tako zauzme još bolju poziciju na evropskom i svetskom tržištu.  

Ukupna površina voćnjaka u Srbiji iznosi 191 hiljada hektara, i uprkos tome što su najpovoljniji uslovi za voćarsku privredu u brdsko-planinskim predelima – u Vojvodini se nalazi 11% ukupne površine voćnih zasada.

Najveća plantaža kajsija u Srbiji nalazi se u Bačkoj Topoli

Tako se i najveća pojedinačna plantaža kajsija nalazi na severu Srbije, u Bačkoj Topoli, a njen vlasnik, Petar Dobrković, počeo je pre 15 godina da formira prve zasade.

„U ovu priču sam krenuo jer je voćarstvo najprofitabilnija grana poljoprivrede, najbrže se povrati uloženi novac“, objašnjava Petar svoje motive.

U poslednjoj deceniji, zahvaljujući nauci i proizvođačima spremnim da unapređuju ponudu, uvedene su brojne tehnološke novine. Sve to je doprinelo da voće i voćarski proizvodi iz Srbije budu visokog kvaliteta i cenjeni na svetskom tržištu.

“Kupuju se dvogodišnje ili trogodišnje sadnice kajsija, koje rađaju u petoj godini, što znači da već posle par godina imate neki prihod, povraćaj uloženog novca”, kaže Petar.

Istakao je da ga ambicija vuče napred i da “Uvek može bolje i više“.

Evropska unija i Srbija pomažu domaće voćarstvo

Kao i u svakoj privrednoj grani, i u voćarstvu su neophodna kontinuirana ulaganja, kako bi se održao kvalitet i kvantitet prinosa, i omogućio plasman na domaće i strano tržište. Ulaganje u nove sorte, zaštitu zasada I mehanizaciju na početku predstavljaju trošak, koji se kasnije isplati.

Zato država, ali i Evropska unija imaju različite mere podrške za voćare u Srbiji. Najznačajnije se odnose na nabavku mehanizacije.

Takođe, da bi voće i proizvodi od voća mogli da se izvoze, potrebno je ispuniti i različite standarde kvaliteta. A oni su nedostižni bez uvođenja modernih tehnoloških procesa.

Napredna vizija za dalji razvoj plantaže

Kajsija je voćka koja od trenutka dozrevanja ima kratak period za upotrebu, te je potrebno na vreme osigurati prodaju ili preradu. Zbog toga se Petar, osim uzgajanjem voća, od prošle godine, bavi i proizvodnjom rakije.

“Kada je rodna godina, a prinos oko 700 ili 800 tona od prezrelih plodova, koji padnu sa drveta , da ne bismo bacili, pečemo rakiju. Kajsija je najbolja voćka, a rakija je najlepša od kajsije“, tvrdi Petar.

Vodeći se devizom da svaki poslovan čovek mora imati viziju razvoja, Petar stalno radi na unapređenju proizvodnje. Tako je pre pet godina obezbedio skladišni prostor za 1.500 tona kajsije, odnosno hladnjaču sa temperaturom u plusu, ali je već uveliko u izgradnjiI nova ‘minusna’ hladnjača u kojoj će moći da se skladište velike količine voća i da se pripremaju sirovine za izradu sokova I drugih voćarskih proizvoda.

Preporuka iskusnog i uspešnog voćara svima koji nameravaju da se upuste u ovaj izazovan, ali unosan posao, jeste da se udružuju, da imaju zajednički skladišni prostor, preradu, nastup i plasman na tržištu. Na taj način će zatvoriti čitav lanac proizvodnje, omogućiti svim članovima da plasiraju proizvode i pružati jedni drugima međusobnu podršku.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.