Foto: Agromedia, 2024, sva prava zadržanaZa proteklih četvrt veka vinova loza je u valjevskom kraju prokrčila sebi put i za ovaj kraj Srbije čulo se nadaleko po dobrom i kvalitetnom vinu. Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u podgorskom vinogorju koje se prostire na širem području padina Valjevskih planina, Maljena i Vlašića, sada prema procenama ima preko 200 hektara pod vinogradima.
Podizanje zasada vinove loze u poslednje tri, četiri godine u valjevskom kraju je u blagom porastu. Pored velikih vinarija „Jelić“, „Pusula“, tu su i manje porodične. Samo Udruženje vinara i vinogradara „Gradina“ u Valjevu ima oko 20 hekatra pod vinovom lozom, a u najavi je i podizanje novih zasada.
„Ove godine sam jako iznenađen da pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, su mi se javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze narednog proleća. To je za naše okruženje i valjevski kraj jako dobra vest”, ocenjuje Milovan Stojković, koji je nakon nekoliko decenija pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu na brdu Vinogradina u Mrčiću.
Prema njegovim rečima, u odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine to je sada izuzetno dobar pomak.
Foto: AgromediaLoza se polako širi kao i proizvodnja vina, kaže Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo“, dodaje da je motiv za podizanje vinograda kao i u svakoj proizvodnji zarada, ali ima i ljudi koji se vraćaju tradiciji, žele da obnove ono što su radili njihovi dedovi i očevi.
„Ljudi vole da piju dobro vino i većina njih sadi 10 do 15 ari. Deo njih vidi da može da se zaradi novac i polako šire svoje zasade sa ciljem da bi imali dodatnu zaradu, jer mnogima to nije osnovni izvor prihoda. Većina želi da pokrije troškove proizvodnje, malo proda vina a deo ostane za njih, dok kod malog broja proizvođača to prerasta u ozbiljnu proizvodnju, to je njihovo opredeljenje i od toga žele da žive“, navodi Milinković.
možda vas zanima
Kako sam kaže, zanimljivo je da ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Prema njegovom mišljenju, njima je najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze niti u proizvodnji vina. Tu je država prepoznala ulogu savetodavne službe koja sprovodi savetodavni modul „Proizvodnja i prerada grožđa“.
„Naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe, a kasnije ukoliko želi i vino“, navodi Milinković.
Koliko košta podizanje hektara zasada vinove loze?
U zavisnosti koliko sam proizvođač ulaže svog rada i koliko ima neophodnog materijala za naslon, stubove, podizanje jednog hektara vinograda košta između 10.000 i 16.000 evra. Računica savetodavne službe pokazuje da je za pripremu zemljišta za sadnju uz angažovanje radnika, traktora i materijal potrebno 1.700 evra, za kupovinu sadnog materijala i sadnju 6.850 evra, a za nabavku i postavljanje naslona 7.300 evra.
Foto: Agromedia„Prilikom podizanja vinograda mogu se koristiti i podsticaji od strane države pa tako povraćaj uloženog novca u kupovinu sadnog materijala iznosi 50 posto, pa čak i više ukoliko je nagib terena veći od 10 stepeni, ako se parcela nalazi iznad 200 metara nadmorske visine, a ukoliko se gaje autohtone sorte kao što su prokupac, morava, tamjanika … kao stimulans država daje još 100.000 dinara.
Dobro je što je država prepoznala taj momenat i ulaže sredstva. Urađen je i poseban pravilnik koji reguliše podizanje zasada vinove loze, pa tako proizvođač u startu može tačno da zna šta da očekuje od države”, objašnjava Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Ulaganjima u prvoj godini treba dodati i sredstva neophodna za negu zasada u prvoj godini od 1.850 evra, naredne godine ta se cifra uvećava za još 300 evra, a u trećoj za sredstva za zaštitu i rad neophodno je 2.600 evra. Ko se odluči za proizvodnju vina neophodno je da nabavi i opremu među kojima su muljač, pumpa i filter, prohromski sudovi različite veličine zašta je potrebno nešto više od 2.300 evra.
Komentari