Na oko 1.000 (preostalih) hektara pod vinovom lozom u Podunavskom okrugu, prinosi se kreću od 8 do 10 tona po hektaru za vrhunske, do čak 20 tona za neke od ostalih sorti grožđa. I po kvalitetu će ova godina, kažu stručnjaci, biti mnogo bolja od prošle, pa vinogradarima zadovoljstvo kvare samo niske cene.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Nekada nadaleko poznat kao jedna od najvećih vinogradarskih regija, Podunavski okrug danas vinovu lozu gaji samo na oko 1.000 hektara. Na oko 300 hektara nalazi se čuvena autohtona smederevka, dok na ostalim površinama preovlađuju druge sorte.
Za sve njih važi da je ovogodišnji rod, po rečima stručnjaka, i po količini i po kvalitetu, znatno bolji od prošlogodišnjeg, uključujući i prinose sa devet hektara „Kraljevih vinograda“, koji su posebna znamenitost smederevskog vinogorja.
Sada kada je berba i zvanično završena, a rezultati sumirani, sa sigurnošću se može reći da je ovo bila jedna od najuspešnijih berbi grožđa u poslednjih nekoliko godina. U svakom slučaju, mnogo bolja od prošlogodišnje, kada je zbog nepovoljnih vremenskih uslova u ovom poslu zabeležen značajan podbačaj.
„Za razliku od prošle godine, za ovogodišnju berbu grožđa u Podunavskom okrugu može se reći da je i po količinama i po kvalitetu izvanredna“, kaže inženjer voćarstva i vinogradarstva Boban Marković, direktor Poljoprivredne stručne službe Smederevo.
Za razliku od prošle godine, za ovogodišnju berbu grožđa u Podunavskom okrugu može se reći da je i po količinama i po kvalitetu izvanredna.
„Na parcelama zasejanim vrhunskim sortama: šardone, kaberne sovinjon, sovinjon blan… prinosi se kreću od 8 do 10 tona po hektaru, kod rizlinga je to 10 do 12 tona, a na nekim zasadima drugih sorti zabeleženi su i prinosi iznad 20 tona po hektaru. To znači da će i kvalitet vina biti izvanredan, pa vinogradari ovog kraja mogu biti potpuno zadovoljni ovogodišnjom berbom”, ističe Marković.
“Problem je, međutim, što dobar rod po pravilu prati niža cena, što se desilo i ovom prilikom. Grožđe se i na pijacama prodaje po nižoj ceni od prošlogodišnje, a još je veći problem niska otkupna cena“, dodaje on.
I zato će ova godina najpre biti upamćena po dobrom rodu, što važi i za devet hektara „Kraljevih vinograda“, poseda u okviru ekonomije Vile Obrenovića na Plavincu kod Smedereva, koji čine posebnu znamenitost smederevskog vinogorja.
Knez Miloš je 1829. godine kupio ovaj vinograd u Smederevu, na izvanrednom položaju zbog kojeg vinogradi u ovom kraju imaju privilegiju „duplog sunca“ („drugo sunce“ je refleksija sa Dunava) i dao da se zasadi 500 sadnica vinove loze sa neophodnim pratećim objektima. U te objekte kralj Milan Obrenović kasnije unosi raskoš i stvara letnjikovac u kojem su generacije Obrenovića provodile vreme, a u vinogradima se do danas održavaju vrhunske sorte.
Knez Miloš je 1829. godine kupio vinograd u Smederevu, na izvanrednom položaju zbog kojeg vinogradi u ovom kraju imaju privilegiju „duplog sunca“ i dao da se zasadi 500 sadnica vinove loze sa neophodnim pratećim objektima.
„To su smederevka, rajski rizling, muskant, hamburg, burgundac…“, objašnjava Boban Marković, dodajući da se godišnje ovde proizvede oko 25. 000 boca vina. Ono mora da bude vrhunsko, jer se služi samo visokim zvanicama: državnicima, političkim, privrednim, kulturnim i ostalim delegacijama najvišeg nivoa, budući da je Vila Obrenovića već dugi niz godina rezidencijalni objekat Vlade Republike Srbije.
Vinogradarstvo u smederevskom kraju, inače, dokazano potiče još iz rimskog doba, a u svojim najboljim danima vinogorje Podunavskog okruga prostiralo se na oko 7. 000 hektara. Sa njih se godišnje ubiralo oko 30. 000 tona samo čuvene autohtone smederevke.
Danas su se površine pod vinovom lozom u Podunavskom okrugu svele na oko 1.000 hektara, od čega je samo trećina zasađena smederevkom. Ipak, dobra vest je da se poslednjih godina ova situacija menja i da broj vinograda, kao i malih vinarija u smederevskom kraju, polako ali sigurno raste.
Autorka teksta i fotografija:
Snežana Glišić
Komentari