VINOGRADARSTVO: Da se vinogradarska porodična tradicija u mladenovačkim selima nastavlja i da današnje generacije žele da očuvaju, ali i unaprede proizvodnju kvalitetnih vina, svedoči sve više mladih vinograda u ovom delu Srbije. Jedan od uspešnih vinogradara je i Bojan Vićovac, koji je sveštenički poziv i gajenje vinove spojio u jedno – vino.
Ljubav prema vinogradarstvu koja se nasleđuje
Pradeda je bio pinter, ljubav koja se veže za vinogradarstvo on je nasledio od dede, te se porodična vinogradarska tradicija nikada nije prekidala. Kada je postao sveštenik to ga je dodatno podstaklo da se, kako kaže, na neki način odvoji od dedinog vinograda i zasadi svoj.
”Iako sam odrastao u gradu, ja sam od deteta imao kontakt sa vinogradom, ali je kada je u pitanju ova proizvodanja dosta uticalo kada sam postao sveštenik. Vino je za mene sveta stvar. Nije slučajno što je u hrišćanstvu vino izabrano kao najsvetiji dar prirode i što se ono koristi u svetoj liturgiji, vino je tajna sama po sebi i pravljenje vina je umetnost. To prosto ne može da se opiše to može samo da se doživi i kada se ”zaraziš” praviljenjem vina teško se od toga odustaje. Prosto ostaješ dete do kraja života u toj proizvodnji”, kaže Bojan Vićovac.
I nakon sadnje prvog čokota pre sedam godina, u selu Velika Krsna, na potezu Kovačevac – Debeljak, na periferiji Mladenovca, nekadašnji vinograd na okučnici prerasta u ozbiljniju proizvodnju vina. Najpre je vinova loza dobila svojih 15 ari, a sada već oko 3.000 čokota donosi rod na nešto više od pola hektara.
”To je južna ekspozicija, potez koji odgovara vinovoj lozi. Tu su nekada sve bili vinogradi i ja sam bukvalno na proverenoj poziciji zasadio vinovu lozu. Kada imate dobru lokaciju i dobru sortu grožđa uspeh je zagarantovan. Sa malo znanja i malo truda to mora da ispadne vrlo kvalitetno. Vinograd je sađen u proleće 2016. a dve godine kasnije stiglo je prvo vino. Budući da sam radio sve po propisima i čak pojačao đubrenje već u prvoj godini bilo je roda. To su bile neke manje količine, druge godine od sadnje imao sam sasvim pristojan rod”, priča naš sagovornik.
Koje sorte grožđa za vino se gaje u okolini Mladenovca?
Od sorti gaji kaberne sovinjon, merlo, sovinjon blan, crnu tamnjaniku čije kaleme je dobio iz manastira Bukovo kod Negotina. Iako je naša autohtona sorta i jako aromatična i lepa, crnu tamjaniku je kaže, najteže odbraniti od bolesti i štetočina.
Prvih godina je kupovao grožđe i pravio vino za sopstvene potrebe ” jer sorte koje smo imali u domaćinstvu su naše stare sorte među kojima je bilo dosta konzumnih i nije od njih moglo da se napravi kvalitetno vino”. Od 2018. godine proizvodi vino iz sopstevnog vinograda i uloženi trud i rad se isplatio, a kvalitet njegovih vina je prepoznat i ocenjen visokim ocenama na sajmovima u Mladenovcu, Vršću, Aranđelovcu …
Nagrade sa susreta vina kao ohrabrenje za vinogradare
Na ovogodišnjim devetnaestim susretima proizvođača i ljubitelja vina u Aranđelovcu barrique crveno vino, berba 2020, osvojilo je veliko zlato i proglašeno najboljim vinom u svim kategorijama. Rose kaberne nagrađeno je zlatnom, a rose merlo srebrnom medaljom.
”U Aranđelovcu je ozbiljna konkurencija za vinogradarstvo. Biti prvi pored vinarija ”Matijašević”, ”Tarpoša” i drugih, za mene ali i naš kraj je zaista uspeh. Najponosniji sam upravo na vino koje je dobilo ove godine najvišu ocenu žirija u Aranđelovcu. Vina odležavaju u srpskom hrastu i drago mi je da je upravo on dao kvalitet ovom vinu. Ja sam insistirao da vina odležavaju u srpskom hrastu i u tome se pokazao veliki potencijal”, ponosno ističe Vićovac.
Saveti za vinogradarstvo: Kako organizovati rad u porodičnom vinogradu?
Većinu posla u vinogradu, ovaj mladi sveštenik i vinogradar, sam obavlja. Radnike, koje kako navodi veoma teško naći, angažujem u toku berbe, kad je lačenje i zelena rezidba.
” Vino se pravi u sopstvenom vinogradu. Doći do kvaliteta koji ja sada imam sa ovom berbom, i koji ću nadam se iz godine u godinu održavati i verovatno biti sve bolji, to se ne može uraditi od kupovnog grožđa. Sve počinje od načina rezidbe preko smanjena roda, i drugih agrotehničkih mera koje utiču na rod i tu se formira ukus vina. Najkvalitetnija i najskuplja vina u Francuskoj su upravo iz vinograda od pola do najviše hektar, kao što je moj vinograd. U njima se sve radi ručn , tu je probirna berba i dobijaju se da kažem vrhunska vina”, kaže Bojan Vićovac, koji pored vina proizvodi rakiju lozu koja je prošle godine ocenjena kao treća najbolja mlada lozovača.
Komentari