Kakva vina će se piti od ovogodišnjeg grožđa zavisi od neba. Vinari iz Šumadije ovog trenutka su oprezni u prognozama. Ako je suditi po proleću, koje je bilo izuzetno kišovito, ova godina mogla bi da bude loša. Ali, ako do početka berbe bude mnogo sunčanih dana, mogu da se nadaju kvalitetnom vinu.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Saša Novaković, vinar iz Grošnice kod Kragujevca, kaže da je korenov sistem vinove loze dobio mnogo vlage i da bi čokotima prijale možda još dve kiše.
„Što se tiče agrometeoroloških uslova, ovo je za vinogradare jedna od lošijih godina, bar za sada. Praktično smo imali blagu zimu, gde nije bilo izmrzavanja zemljišta. A imali smo i proleće u kome je palo skoro 500 litara kiše po kvadratnom metru. To znači da je u proleće palo kiše koliko za celu godinu.”
„Najavljuju žarko i toplo leto sa manje padavina i to je jedina nada da bi mogla da se iznedri dobra i korektna godina što se loze tiče“, kaže Saša Novaković, vinar iz okoline Kragujevca.
Što se tiče agrometeoroloških uslova, ovo je za vinogradare jedna od lošijih godina, bar za sada.
U ovom delu Srbije vinari ne žele ni da pomenu 2014. godinu, u kojoj praktično nije ni bilo vina. Novaković dodaje da je bilo belih i nešto rozea, ali crvenih vina iz te godine nema.
„Međutim, nadamo se da će se tako nešto ponoviti. I svetski stručnjaci u vinogradarstvu kažu da se takve godine retko ponavljaju. Do ovog trenutka, ova godina bi spadala u jednu od lošijih. Korenov sistem koji je kod loze dubok i jak, dobio je izuzetno mnogo vlage. Sada mu treba mnogo sunca. Pogotovu za kaberne sovinjon. Njemu je posle ovoliko vlage potrebna jedna kiša u julu i avgustu i ništa više“, navodi Saša Novaković.
Stručnjaci savetuju da je u ovom periodu godine i pri ovakvim agrometeorološkim uslovima najvažnije napraviti provetravanje vinograda. Trebalo bi sprečiti pojavu velike lisne mase u čokotima. Na taj način se prirodno reguliše odnos temperature i vlažnosti vazduha.
U narednom periodu bitno je da bude odgovarajuća suma bioloških temperatura, dosta sunca i regulisanje vlažnosti vazduha.
„Trenutno vremenske prilike odgovaraju vinovoj lozi. U narednom periodu bitno je da bude odgovarajuća suma bioloških temperatura, dosta sunca i regulisanje vlažnosti vazduha. Poželjno je da vinogradari razrede lisnu masu u čokotima. Nije poželjno da dođe do preseka krivulja temperature vazduha i vlažnosti vazduha. Taj presek pogoduje pojavi i razvoju bolesti.”
„Ako povećamo provetravanje smanjenjem lisne mase, smanjićemo i vlažnost. Tada ne dolazi do preseka krivulja, i prirodnim putem se izbegava pojava bolesti“, objašnjava Violeta Petrović Luković, stručni saradnik u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi u Kragujevcu.
Ako bi mogli da biraju, vinogradari ovog leta priželjkuju i hladne noći. Razlog zbog čega vinari u ovom delu Srbije sa zebnjom prate meteorološku situaciju je što su prvi put u istoriji dobili oznaku geografskog porekla, ali i zbog toga što je u Šumadiji trenutno 1.100 hektara pod vinogradima.
Od četiri vinogorja u regiji, najveće je Oplenačko sa 550 hektara pod čokotima. U okolini Kragujevca tek počinju da niču vinogradi, a Novakovićev je prvi koji će praviti vino pod oznakom geografskog porekla. To znači da će se vino proizvoditi po principu „jedan čokot – jedna boca“. Otuda i pogledi uprti u nebo!
Sagovornici:
Saša Novaković, vinar iz Kragujevca
Violeta Petrović Luković, stručni saradnik PSS Kragujevac
Foto: Biljana Nenković
Komentari