Zach Everett nije imao nameru da uzgaja grožđe kad je pre 15 godina počeo da proizvodi alkoholna pića – vreme je jednostavno bilo prehladno. Umesto toga, ovaj kanadski farmer usmerio se na proizvodnju voćnih vina od jagode i brusnice. Danas, njegov asortiman uključuje i vina od grožđa, a razlog su klimatske promene.
Prema njegovim rečima, pre 20 godina grožđe ne bi sazrelo dovoljno da bi od njega moglo da se napravi ukusno vino. Leta na kanadskoj istočnoj obali nisu bila dovoljno topla i bila su prekratka. Ali, kako je vreme odmicalo, tako je počeo da svedoči promeni vremenskih obrazaca, poput dužih sezona rasta, toplijih letnjih dana i manje kasnih prolećnih mrazeva. To potkrepljuju i zvanični podaci.
Prateći klimatske promene, Everett i njegova porodica riskirali su sa sadnjom grožđa i poduhvat je doslovno urodio plodom.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
U Evropi su severne zemlje, poput Nemačke, Švajcarske i Velike Britanije sada u mogućnosti da proizvode vino koje ima kvalitet kakav nikada ranije nije imalo.
Ali, tamo gde su pobednici, ima i poraženih.
U mnogim delovima, poput na jugu Francuske, Kalifornije i Australije više temperature stvaraju više problema nego koristi. Naime, kada je vreme toplije može doći do preranog zrenja grožđa, a to dalje vodi do vina koja su preterano slatka ili s puno alkohola.
Neke studije pokazuju da je situacija mnogo više zabrinjavajuća nego što se to čini, poput izveštaja u američkom naučnom časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“. U izveštaju se upozorava da bi čak 86% proizvodnje grožđa u proslavljenim francuskim regijama Bordeaux i Rhone moglo biti uništeno sušom do 2050. godine.
Francuski vinari, naravno, ne sede skrštenih ruku. Prošle godine članovi dva najveća apelacijska vina u Bordeauxu, na francuskoj atlantskoj obali, glasali su za omogućavanje sadnje sorti grožđa tolerantnijih na toplije vreme i suše.
U Beaucastelu sada prskaju glineni prah na neke vinove loze, koji deluje kao zaštitno sredstvo za grožđe. Ovo usporava fotosintezu, sprečavajući grožđe da prezri i da sadržaj alkohola postane previsok. Takođe, više sade sorte koje mogu da se nose sa toplotnim talasima.
Druge porodice ulažu u u parcele na većim nadmorskim visinama i tako dobijaju malo hladnije vinograde. U Kaliforniji, koja proizvodi 90% američkog vina, vinogradi i vinarije su sve više izloženi riziku od požara zbog suša. Zbog toga sve više vinara kupuje zemljišta u severnom delu države, gde su temperature niže.
Izvor: BBC
Komentari