Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih povratnika za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslavom Ivaniševićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna.
Vinogradarstvo kao radno intenzivna delatnost omogućava angažovanje većeg broja ljudi i ostvarivanje većih prihoda po jedinici površine u odnosu na većinu poljoprivrednih kultura koje se gaje u našoj zemlji. Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za razvoj vinogradarstva. Istorija gajenja vinove loze na našim prostorima datira još pre doba rimskog carstva, a naša vina su pili rimski imperatori, među kojima je veliki značaj u obnovi tadašnjeg vinogradarstva imao rimski imperator Markus Aurelius Prob, rodom iz tadašnjeg Sirmiuma –današnje Sremske Mitrovice.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godina, površine pod vinogradima su povećane za 35 procenata i 2018. su iznosile oko 34.000 hektara.
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godini, u Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo. U proseku takvo gazdinstvo ima 0,28 hektara pod vinovom lozom. Prosečna površina vinograda koju obrađuje jedno gazdinstvo u centralnoj Srbiji iznosi 0,23 hektara dok je u Vojvodini znatno veća – 0,85 ha.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Kako navodi stručnjak za vinogradarstvo i vina dr Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego izveze 10-20 miliona litara vina. Prema podacima dr Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina. U periodu 2012-2016. godina Srbija je izvozila godišnje prosečno 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 miliona dolara, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više: 27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 miliona dolara. Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji 2019. godine: Srbija je izvezla 13,3 miliona litara u vrednosti 20.9 miliona dolara, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina u vrednosti od 30,8 miliona dolara.
Ministar Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ povećanje obima proizvodnje, poboljšanje kvaliteta vina, što se postiže udruživanjem:
„Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo prošle 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 miliona dolara, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorata grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu. Za svaku pohvalu je što se vinari u Srbiji udružuju u rejonska udruženja za zaštitu geografskog porekla vina i što je formiran Nacionalni savez vinogradara i vinara poput onih u Južnom Tirolu. Samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu. Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, takođe je moguće pre svega udruživanjem u zadruge.“
Krkobabić ističe da je vraćanje starog sjaja vinogradarskim i vinskim zadrugama od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodnog i isplativog za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije. Vinski turizam je počeo da se razvija od pre nekoliko godina, a danas je turistima u Srbiji u ponudi devet vinskih puteva kojima se nudi da upoznaju oko 300 vinarija čiji se broj stalno povećava.
Raduje činjenica da izvoz vina u Srbiji neprekidno raste. Kod vina je veoma važna cena po litru. Srbija je povećala prosečnu cenu sa 0,97 evra po litru u 2008. godini na 1,48 evra u 2018. godini U poslednje vreme raste izvoz kvalitetnih vina sa kontrolisanim geografskim poreklom.
Kod nas dominiraju zapadnoevropske sorte: sovinjon, šardone, merlo, kaberne sovinjon. Od starih sorti se na značajnijim površinama gaji prokupac, zatim grašac (italijanski rizling). Šansa Srbije je u novostvorenim sortama koje postaju „hit” u Evropi kao što su Probus, Sila, Morava.
Specijalista za vinogradarstvo docent Ivanišević poručuje da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 ha. Ulaganja za podizanje 1 ha vinograda iznose oko 15.000 evra. Ovome treba dodati i ulaganja u opremu za proizvodnju vina. Procenjuje se da je na 10 ha vinograda potrebno uložiti još oko 150.000 evra. U vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne 4 do 5 godina. Zatim za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su još 3-4 godine. Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno. Ali na kraju su efekti vrlo pozitivni.
U okviru vinorodne Srbije se nalaze tri regiona: centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija sa 22 rejona i 77 vinogorja i više vinogradarskih oaza. U okviru regiona centralna Srbija se nalazi 13 rejona: Pocersko-valjevski, Negotinska Krajina, Knjaževački, Mlavski, Toplički, Niški, Nišavski, Leskovački, Vranjski, Čačansko – Kraljevački, Rejon Tri Morave, Beogradski i Šumadijski rejon. U okviru regiona Vojvodina se nalazi 7 rejona: Sremski, Subotički, Rejon Telečka, Potiski, Banatski, Južnobanatski i Bački rejon. Region Kosovo i Metohija ima dva rejona: Severnometohijski i Južnometohijski.
Akademik Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije, neophodno je razvijati domaći naučnoistraživački rad i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 miliona evra.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine. Povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim predlaže da ulože lična sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu.
Zainteresovanim za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama među kojima su „Trifun i Dionis“ iz Beške i „Izba vain“ iz Vele Polja, Gradska opština Crveni Krst, Niš, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine.
Komentari