Sveti Trifun je praznik koji se obeležava tradicionalno širom naše zemlje jer je Sveti Trifun zaštitnik vinograda i vinogradarska slava. Ekipa portala Agromedia bila je gost Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima gde je svečano obeležen ovaj dan.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Dr Dragoslav Ivanišević, direktor Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima nam je ovom prilikom rekao da zima nije bila previše oštra, bilo je snega ali nije bilo jako niskih temperatura koje su mogle naneti značajnije štete vinovoj lozi. To znači da vinogradari mogu da pristupe rezidbi na uobičajen način bez potrebe za nekim dodatnim korekcijama.
Shodno određenoj sorti se definiše i odgovarajući uzgojni oblik odnosno tip rezidbe. Zapadno evropske sorte poput Šardonea, Kaberne Sovinjon, svi Pinoi zahtevaju dužu rezidbu dok sorte kao što su Prokupac, Skadarka i Smederevka traže opet kraću rezidbu.
Ovo su stvari s kojima se Vinogradari moraju upoznati pre podizanja vinograda i shodno tome odabrati primeren uzgojni oblik i postaviti odgovarajuću potporu a na osnovu toga kako je protekla zima i kakva je potencijalna rodnost mogu malo korigovati rezidbu. On kaže da je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet, i po analizi pupoljaka potencijalne rodnosti za sad ima dovoljno ali je prerano govoriti o tome jer je cela godina tek pred nama.
Dejan Grabovac iz vinarije “45 Paralela” gaji vinovu lozu na 7 hektara uglavnom pod internacionalim sortama i kaže da po tradiciji na dan Svetog Trifuna zvanično kreće sa rezidbom u svojim vinogradima. Njemu se najbolje pokazao Gijov jednogubi i dvogubi uzgojni oblik jer se opredelio za veći kvalitet grožđa nauštrb prinosa a samim tim i za veći kvalitet vina.
Žarko Jovanović, vinogradar iz Sremskih Karlovaca kaže da je vinova loza u odličnom stanju, da je bilo je jako malo izmrzavanja i da je i vremenski uslovi pogoduju rezidbi. Đorđe Dragojlović Dulka iz vinarije Dulka obišao je svoje vinograde i konstatovao da je vinova loza u odličnom stanju, kaže da ima nešto malo nesazrele loze i da tu mora paziti prilikom rezanja da se ostavi samo ono što je zdravo.
Inače višedecenijski rad Departmana za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u čijoj je nadležnosti i Institut za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, rezultirao je stvaranju novih sorti vinove loze kao što su Petra, Sila, Neoplanta, Bačka, Morava, Panonia i mnoge druge i sve češće se podižu zasadi pod njima.
Poslednja priznata sorta je crna vinska sorta Dionis koja je otporna na gljivične bolesti. Formirani su matični zasadi i za par godina će biti dostupna vinogradarima. Prošle godine je puštena u rad i laboratorija za brzu analizu šire i vina, i vinogradari po simboličnim cenama mogu da dobiju veliki broj analiza vina i samog procesa fermentacije.
Komentari