Kraj leta valjevski vinogradari dočekali su sa dobrim rodom. Kažu biće i dobrog vina. Berba u ovdašnjim vinogradima uveliko traje, a već su u muljačima završile bobice sovinjona, šarodonea i tamjanike. Rod je kažu naši proizvođači dobar, a kakav je kvalitet?
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Prema rečima Jovana Simića iz Udruženja vinogradara i vinara „Gradina“ ovogodišnji rod grožđa u zavisnosti od sorte kreće se od 8 do 10 tona po hektaru, što je kaže sasvim zadovoljavajuće za valjevski kraj ali i u opšte za vinogradarstvo u Srbiji.
„Ova godina je povoljna za uzgoj vinove loze, takoreći skoro pa savršena. Imamo izuzetan kvalitet, ali malo smanjen kvantitet kod pojedinih sorti odnosno kod sovinjona, donekle u franu i kaberne franu i merlou mada su to jako lepi prinosi“, kaže Simić koji na porodičnom imanju u valjevskom selu Mrčić vinovu lozu gaji na površini od dva hektara.
On navodi da im je ovogodišnji prinos grožđa manji za 20 odsto u odnosu na prošlogodišnju sezonu, ali da je kvalitet grožđa neuporedivo bolji. Želja i cilj Simića je da dobiju bolji kvalitet bobica i vina, jer grožđe koje ima pedigre može da preraste u veoma ozbiljna vina dok sazri u njihovim tankovima.
Inače u ovom valjevskom selu, koje je polovinom prošlog veka takođe bilo poznato po vinogradarstvu, loza se gaji na preko pet hektara. Pored Simića veće zasade imaju Milovan Stojković i Dragan Krstajić. Zajedno grožđe prerađuju u ovdašnjoj vinariji i plasiraju na tržište.
„Sledi prerada merloa, i sa berbom kaberenea završavamo za ovu godinu jer je on najpoznija sorta. Bele sorte sovinjon, šarodne, tamjanika su obrane i one su nam dale 23 jedinice šećera što je najbolji mogući sadržaj. Bile su izuzetno zdrave i nijedna bobica nije trula. Takođe sorta hamburg, od koje se pravi roze vino, je dostigla 21 jedinicu šećera što je za nju rekord“, kaže naš sagovornik.
Simić je istakao da ove godine nije bilo problema sa zaštitom vinove loze u njihovom vinogradu, iako su čuli da je bilo pojave pepelnice i plamenjače, koja kasnije prelazi u botritis. Leto sa dosta sunčanih dana pogodovalo je vinovoj lozi, a broj tretmana su smanjili jer nije bilo potrebe za njima.
Simići su prve čokote na brdu Vinogradina zasadili 1998. godine, da bi dugogodišnjim ulaganjem došli do sadašnje proizvodnje.
„Vinogradarstvo puno daje, ali i puno uzima. Traži celog čoveka, kao i svaki drugi posao ako želite da mu se posvetite u potpunosti. Ulaganja su velika, ali sa druge strane tu je i zadovoljstvo kada dođe berba i sve se uradi, onda je sve lakše. U odnosu na druge grane poljoprivrede vinogradarstvo pruža stabilnost“, navodi Jovan Simić.
Kako kaže, u njegovom kraju je stabilna cena grožđa, a otkupna cena se kreće oko 50 evro centi već desetak godina, te je za hektar vinove loze moguće dobiti oko 4.000 evra zarade. Međutim potrebno je istrpeti početno investiranje, koje uopšte nije malo, ali i izdržati prve tri godine kada nema roda.
Prema poslednjim podacima u valjevskom kraju vinova loza se gaji na 148 hektara, a najviše grožđa sazreva u Mrčiću, Bujačiću, Babinoj Luci, Miličinici.
Komentari