Svi vinogradari odlično znaju da ako žele kvalitetno grožđe i visoko kvalitetno vino onda od početka proleća svaki dan imaju posla u vinogradu. Od pravilno izvedenih agrotehničkih mera još od aprila meseca zavise količina i kvalitet roda. Svako područje gajenja vinove loze usled različitih meteoroloških uslova se nalazi u nejednakim fazama i podfazama razvoja. Zato je teško dati tačno određene datume izvođenja pojedinih radova, ali se zato vinogradari moraju na vreme informisati o aktuelnim poslovima u vinogradima.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Kvalitetno vino nastaje u vinogradu!
Od brzine porasta lastara zavisi koje ćemo mere agrotehnike primeniti. Od početka aprila do kraja juna u svim vinogradima treba završiti meru plevljenja lastara, odnosno odstranjivanja lastara koji samo troše raspoloživa hraniva, a nisu neophodni za rod. Tako ispravljamo greške nastale u rezidbi „na zrelo“.
U isto vreme ovom merom usklađujemo rodnost i bujnost sorte. Lačenjem (plevljenjem lastara) se uklanjaju suvišni delovi kordunice, kao i lastari sa višegodišnjeg stabla. Treba ukloniti i sve nerodne lastare, kako bi rodni imali više hraniva. Ako imamo primer da su iz jednog okca izbila dva lastara treba ostaviti razvijeniji i rodniji.
Ako se uklanjanje lastara obavlja ranije onda je najlakše obaviti ga ručno, a ako se malo zakasni onda ovaj posao treba obaviti makazama.
Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih sorti
Brojne padavine poslednjih dana su pogodovale razvoju korova pa je neophodno primeniti mere mehaničkog i hemijskog suzbijanja korova. Nakon većih padavina zemljište u vinogradima se uledi pa se stvara pokorica, koju treba plićom, a čestom obradom zemljišta razbijati. U isto vreme do cvetanja vinove loze treba bar dva ili tri puta okopati čokote. Ove mere doprinose očuvanju vlage i stvaranju povoljnih uslova za razvoj loze.
Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih sorti i na svim cvastima jednog čokota. Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana a izuzetno i do 20 dana. Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana.
Sorte sa ranim početkom cvetanja (Smederevka, Game crni, Burgundac…), sorte sa srednjim početkom cvetanja (Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg…) ,sorte sa poznim početkom cvetanja (Muskat Italija, Kardinal, Afuz ali…) Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana, a izuzetno i do 20 dana. Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana.
Ako je sortna karakteristika velika razgranatost lastara, onda su špaliri vrlo gusti, nedovoljno osunčani i provetreni. Veliki broj grozdova se tada nalazi u senci. Savet je da se u tom slučaju prekraćuju zaperci, na rastojanju od četiri do šest razvijenih listova.
Preporuka je da se u ovom periodu obavi i prihrana vinove loze nekim od azotnih đubriva, a količine đubriva zavise od starosti zasada, rodnosti u prethodnoj godini i niza drugih činilaca. Za prihranu se mogu koristiti i folijarna đubriva, a preporuka je da se po jednom aru upotrebi 10-15 kg azotnih đubriva.
U drugoj polovini juna treba početi sa skidanjem svih vrhova mladica kako bismo grožđu obezbedili što više hranljivih materija, bolje dozrevanje i smanjili mogućnost pojave sive plesni. Ova mera može da se uradi makazama, nožem, ili srpom na manjim površinama, a mašinski na većim površinama.
U periodu maj-jun se započinje i sa zaštitom vinove loze, jer se u ovom periodu plamenjača intenzivno širi i to njeno širenje može da traje do kraja vegetacije, pa u ekstremnim slučajevima može dovesti u pitanje i čitav rod. Prvi znaci zaraze se mogu primetiti kad lastari dostignu dužinu od 30 do 40 cm i to sa naličja lista u vidu beličastih pega. Ako vladaju povoljni uslovi zaraza se intenzivno širi.
Do cvetanja treba sprovesti 1-2 tretiranja preparatima na bazi bakra-Bordovska čorba 1%, Bakarni kreč 50, Bakrocid i dr. Prvo tretiranje protiv pepelnice treba sprovesti kad lastari dostignu dužinu 10-20 cm, a drugo 7-10 dana pre cvetanja.
Kako bi zrenje bilo što bolje i kako bi se ostvarila delotvornija zaštita od sive plesni neophodno je dve nedelje do mesec dana pre berbe ukloniti sve listove sa severne strane i iz unutrašnjosti čokota, jer se tako postiže bolja osvetljenost i provetrenost plodova.
Kako bismo sprečili osetljivost na trulež polodova, važno je obaviti tri tretmana protiv ove bolesti i to na kraju cvetanja, kad se zatvaraju grozdovi i u vreme zrenja.
Za širenje fitoplazme u zasadima vinove loze odgovorne su Cikade, a najopasnije larve se javljaju krajem maja i u prvoj polovini juna, zato je neophodno sprovesti tretman sa insekticidima, bar u dva navrata do 20. ili 25. juna.
Kako do krupnijeg i lepšeg grozda?
Kad se završi cvetanje i oplodnja nastupa četvrta faza razvoja vinove loze-rast bobica, i u to vreme se u vinogradu sprovodi prstenovanje, koje se obavlja dvofazno pre cvetanja i u fazi rasta bobica, kako bi se vreme dozrevanja skratilo za 10-15 dana, kako bismo povećali obim bobice, za više od 20 %, i kako bismo dobili potrebnu krupnoću i lepši izgled grozda.
Ovu meru obavljamo specijalnim makazama kojima uklanjamo deo kore u obliku prstena na osnovi rodne mladice, rodnog luka ili lastara. Širina prstena treba da iznosi 3-5 mm i zavisi od klimatskih uslova. Nije preporučljivo da se prstenovanje izvodi svake godine zbog slabljenja čokota.
Ako je čokot preopterećen rodom u cilju dobijanja krupnijih grozdova i bobica i lepšeg izgleda grozda, kao i potpunijeg dozrevanja, dozvoljeno je makazama obaviti proređivanje grozdova. Prvo se uklanjaju sitni i slabo razvijeni grozdovi koji neće dati zadovoljavajući kvalitet, a ako i dalje ima velikog broja grozdova na čokotu, onda treba ukloniti i pojedine dobro razvijene grozdove.
Praksa je da se na jednoj mladici ostavi samo po jedan grozd. Sprovodi se i mera cizeliranja-skidanja pojedinih delova grozda-bobica, nakon cvetanja i oplodnje, kako bi se dobili rastresitiji grozdovi krupnih bobica i lepog izgleda.
-Pravilno raspoređene padavine i dosta sunčanih intervala, blago podignuti tereni, iskustvo predaka u gajenju vinove loze i primena novih tehnologija, po savetima stručnjaka iz ove oblasti osiguraće vrhunski rod.
Izvor: Prof. dr. Dragoljub Žunić „Vinogradarstvo“
Prof. dr. Nada Korać „Vinogradarski atlas“
Lične beleške i zapažanja
Komentari