Na površini od 4 hektara dedovine, na nadmorskoj visini oko 250 metara, prostiru se vinogradi porodice Milomira Milosavljevića iz Bučja, smešteni na osunčanim proplancima, u netaknutoj prirodi župskog vinogorja. Po obroncima vinograda niču mladi zasadi koji će upotpuniti količine grožđa visokog kvaliteta i omogućiti da se sav nektar iz ovih zrna pretoči u vrhunska vina.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Iz lepog sela Bučje, na desnoj obali Zapadne Morave, pre nekoliko decenija Milomir Milosavljević je sa suprugom Dragicom otišao u svet da tamo nađe svoje mesto pod suncem i obezbedi egzistenciju za svoju porodicu. Našao je ideju i izučio zanat – kako da proizvede vrhunsko grožđe, i kako da sve što je proizveo pretoči u vino i omogući svima koji ga probaju vrhunski užitak i lepšu svakodnevicu.
Vratio se u rodno selo i, na mestu gde su nekad bili stari vinogradi njegovih predaka koji su vodili poreklo još od rimske loze, podigao nove zasade. Tako je nastavljena tradicija duga više od dva veka. Pre 12 godina je počela nova era u podizanju vinograda kod ovih domaćina. U posao se uključio i sin Dragan sa svojom porodicom, te su porodični vinogradi opet zaživeli.
Zatravljivanje uljanom repicom
Milosavljevići gaje različite vrste vinove loze, kaberne sovinjon, tamjaniku, sovinjon beli, širaz itd. A tu su i autohtone sorte, u prvom redu prokupac. Uvek se prednost daje kvalitetu u odnosu na količine dobijene u jednoj proizvodnji.
Deo ovogodišnjeg roda je obran i pokazuje izuzetno dobar kvalitet i visok stepen suve materije, deo roda će u etapama biti obran narednih dana. Pitali smo Milomira kakva je bila ova godina za vinograde i grožđe.
„Godina nije bila loša, ali je bilo dosta posla da se sačuva grožđe u vinogradu, tako da smo svakodnevno bili u vinogradu. Trud se isplatio. Grožđe je super rodilo i kvalitet je odličan“, kaže naš sagovornik.
Da bi grozdovi bili bliže suncu, višak roda i lišća uklanja se pred zrenje. Svaki drugi red čokota je zatravljen, pa korisna flora i fauna pobeđuju štetnu i tako se primenjuje, na jedinstven način na ovim našim prostorima, ekološka proizvodnja vina. Pitali smo i koje su konkretne koristi od zatravljivanja vinograda, a naš sagovornik kaže:
„Prvo, mnogo su čistiji prostori između redova, vinograd lepše izgleda i mi cele godine možemo da u njega ulazimo i obavljamo sve radove nesmetano. Na ovaj način se takođe sprovodi i integrisana biodinamična proizvodnja, koja zahteva manju primenu hemijskih sredstava, daje ograničene prinose, a vrhunski kvalitet.“
Kako se obavlja zatravljivanje
„Kada se berba završi, onda se traktorom izrilja svaki drugi red i zasadi se uljana repica koja se kosi u aprilu i pokošena daje odličan humus. Uljana repica je dobra i zato što ima dubok korenov sistem, te zemljište čini rastresitim“, dobili smo odgovor.
Jedan deo zemljišta na kome je podignut vinograd je kaskadama priveden nameni, čime je omogućeno da sve sorte grožđa budu na istom mestu. Problem Milosavljevićima, kao i svim proizvođačima, predstavlja promena klime poslednjih godina, žarka leta koja iziskuju upotrebu sistema za navodnjavanje. Oni na ovom prostoru nemaju mogućnost za navodnjavanje, tako da će to biti sledeća velika investicija koju će u narednom periodu morati da sprovedu.
Kad su ovladali vrhunskom proizvodnjom grožđa, prirodan sled je bio da ovladaju i vrhunskom proizvodnjom vina. Naravno, to je zahtevalo i dodatna ulaganja, ali rezultat nije izostao.
Vina „Vinarije Milosavljević“ su po mnogo čemu specifična i jedinstvena, što dokazuju i brojnim nagradama na domaćim i svetskim takmičenjima, i posetama brojnih ljubitelja vina koji svrate da prošetaju vinogradom i razmene neku lepu reč, uz čašu ovog pića. Za sebe kažu da su mala porodična vinarija i da žele da zadrže taj status, da održe kvalitet i da sve što mogu – i novac i energiju i beskrajnu ljubav – zajedničkim snagama ulažu u svoje vinograde. Vinogradi su, samim tim što su u neposrednoj blizini njihove porodične kuće, sastavni deo njihovog života.
Komentari