Fruškogorsko vinogorje dobro je poznato po svojim kvalitetnim i ukusnim vinima, a prve čokote vinove loze na ovoj planini zasadio je rimski car Marko Aurelije Prob u trećem veku. Danas se na njenoj teritoriji, čiji uslovi su veoma povoljni za uzgoj vinove loze, nalazi veliki broj vinarija. Vino po kome se svakako ističe ovo područje je Karlovački bermet, a o specifičnostima istog smo razgovarali sa Ljubicom Radan, diplomiranim inženjerom agronomije.
Bermet je proslavio čitav Srem
MOŽDA VAS ZANIMA
„Vino koje danas nazivamo bermet se proizvodilo još u vreme Austrougarske vladavine na ovim prostorima. I kako kažu karlovački vinari, a i sama istorija, služilo se često tokom mnogih važnih razgovara kad bi na neki način imalo ulogu „podmićivanja“. Mnogi su ga sa uživanjem pili, pa je time i sama popularnost najviše dostignuta upravo u vreme vladavine Marije Terezije”, započela je razgovor naša sagovornica.
Kako kaže, bermet se neko vreme nije proizvodio ili ga je bilo vrlo malo, gotovo neprimetno, ali je na sreću svih nas to ponovo učinio Mario Benišek koji je 1997. godine obnovio proizvodnju bermeta i time vratio ovo specijalno vino na naše trpeze i u karlovačke podrume.
Dodaje da je zasigurno da sličnu recepturu, pa čak i ime koriste i vinari iz okolnih vinarskih mesta Fruške gore, kao i iz nekih susednih zemalja. Ipak, onaj karlovački je najtipičniji, najpoznatiji i nerazdvojivo vezan za naše karlovačke vinare.
„Bermet je piće koje je svojim postojanjem proslavilo naše Sremske Karlovce, ali i čitav Srem koji rado pije i proizvodi ovo specijalno vino. Po svom stilu, predstavlja specijalno piće jer se ne može potpuno svrstati ni u desertna ni u kategoriju mirnih vina. Razlog leži upravo u njegovoj specifičnosti tokom proizvodnje i krajnjeg ishoda – aromatičnog vina, slatkog ukusa i povećanog sadržaja alkohola.”, istakla je Radan.
Aroma bermeta potiče od raznih biljaka i začina
Kako kaže, najčešće se proizvodi od crvenog vina, mada se u današnje vreme sreću i beli i roze bermet. Dakle, dodaje, neophodno je prvo proizvesti vino koje će najbolje moći da „nosi“ sve arome, jačinu i slast. Prema iskustvu samih proizvođača, kažu da je najbolje vino za bermet ono sa manjim procentom tanina, ali opet ne ni previše lagano kako ne bi utonulo u predivne arome koje krase bermet.
„Arome koje dominiraju samim bermetom zapravo potiču od raznih biljaka i začina koje se potapaju u vinski destilat ( najčešće lozova rakija) kako bi se izvuklo što više aroma iz biljaka i začina koje su potopljene. Jedan od glavnih sastojaka je pelin, dok su ostali začini odabir samih vinara, za koji oni vole da kažu da je posebna tajna. Preko 20 različitih biljaka se macerira, nakon čega se destilat sa biljkama procedi i tako oplemenjen dodaje u vino koje je baza za bermet”, naglasila je sagovornica našeg portala.
Najbolje ide uz specijalitet Sremskih Karlovaca – kuglof
Prema njenim rečima, slast treba da potiče od suvog grožđa koje je takođe jedan od sastojaka samog bermeta. Na ovaj način, vino dobija na jačini alkohola jer se dodaje vinski destilat, pa tako bermeti uvek sadrže izmedju 16-18 posto alkohola ( Mirno vino od 9-15% alkohola). Bermet potom odmara neko vreme kako bi se svi sastojci lepo sjedinili i dali sklad.
Ovako pojačano, slatko, izuzetno aromatično vino, pravi je izazov za nepca. Stoga treba biti pažljiv prilikom konzumiranja. Naime, najbolji način jeste da se dobro ohladjen servira uz neki desert, najbolje kuglof koji je prava delicija Sremskih Karlovaca. I naravno, nikad previše!
„Receprtura bermeta je poznata i zaštićena od strane Karlovačkih vinara. Ipak, i drugi mogu da ga proizvode, ali je svojom popularnošću Bermet vezan za Sremske Karlovce i ceo svet zna za to. Tako da ko god proizvede bermet izvan Sremskih Karlovaca, ne sme da stavi naziv Karlovački bermet što svakako umanjuje njegovu vrednost i popularnost jer upravo je karlovački bermet najpoznatiji”, istakla je za kraj Ljubica Radan.
Komentari