Ljubitelji dobrih i kvalitetnih vina još jednom su se okupili u Beogradu, ovoga puta u džez klubu „Mihailo Miša Blam“ na festivalu Župskih vina. Na njemu su, pre svega beogradskoj publici, svoja najbolja vina izložile brojne vinarije župskog vinogorja, a neke od njih čak su se predstavile i prvi put.
Miloš Ćosić, predstavnik vinarije „Ćosić“, rekao nam je koliko je vinarija iz njegovog kraja na ovom Festivalu izložilo svoja vina.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Vinogradari i vinari sa tradicijom – porodica Ćosić
„Ovde je trenutno 20 vinarija, a u Župi ih ima ukupno 48 registrovanih. Neki vinari su nažalost bili sprečeni da dođu na ovaj festival, ali uprkos tome, mislim da beogradska publika ovde ima fantastičnu priliku da proba župska vina. Naravno, tamjanika je dobro poznata autohtona sorta, kao i prokupac, ali pored njih, ovde ima i savremenih sorti, kao što su merlot i kaberne“, ističe Ćosić.
„Drago mi je što smo se ovde predstavili pred ovako brojnom publikom. Mnogi su zaboravili za Župu, ali se nadam da će posle ovog festivala odlučiti da opet dođu u naše krajeve, da vide i da se podsete kakva vina Župa može da da“, dodaje on.
Podsticaji za podizanje zasada voćaka, hmelja i vinove loze
Aleksandrovačka župa jedno je od najstarijih vinogorja na Balkanu, sa klimom koju odlikuje izuzetno veliki broj sunčanih dana u toku godine. Oni jesu glavna, ali ne i jedina blagodet za ukusno grožđe, odnosno specifično vrhunsko vino.
„Župa je podneblje koje je još od davnina proučavano u svetu. Naš kraj ima specifičnu klimu i zemlju bogatu mineralima koje biljke crpe i kroz grožđe prenose u veoma posebna vina, specifičnog mirisa i ukusa“, navodi vinar.
Sa ciljem da povrate slavu župskog vinogorja, ali i da bi njihova vina približili i domaćem i stranom tržištu, ovi župski vinari su pre nekoliko nedelja osnovali i udruženje. Da ideje i želje njegovih članova mogu da postanu stvarnost, dokazuje i to što ih podržava Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Aleksandrovačka župa jedno je od najstarijih vinogorja na Balkanu, sa klimom koju odlikuje izuzetno veliki broj sunčanih dana u toku godine.
„Udruživanje je osnova razvoja vinogradarstva i vinarstva, jer su naši vinogradi usitnjeni, a vinarije male. Još jedan razlog za to je i što je vinsko tržište globalno, pa je normalno da se proizvođači vina udružuju. To je EU na neki način i prepoznala, pa su i subvencije za podršku vinogradarima uglavnom preko udruženja. Zato je udruživanje vinogradara za našu zemlju ne samo poželjno, nego i neophodno, da bismo mogli da koristimo fondove EU“, navodi Darko Jakšić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
„Dobro je i to što se proizvođači vina udružuju na nivou rejona, nakon izvršene rejonizacije, kako bi formirali oznake za geografsko poreklo. Možemo da se pohvalimo i time da su vinogradari i vinari prvi u Srbiji napravili udruženje kakvo traži EU, po regulativi 1308, za proizvođačke organizacije. Za sada ih inače ima 11 i uglavnom je njihov cilj uspostavljanje oznake geografskog porekla“, dodaje Jakšić.
Sledeći korak koji čeka ove proizvođače jeste formiranje udruženja na nivou vinogorja, ne samo rejona, što bi trebalo da im omogući još lakšu i uspešniju proizvodnju vina. Time bi vekovima stara tradicija gajenja autohtonih sorti grožđa u ovom kraju i savremena proizvodnja vina mogle da se ujedine i dobiju profitabilniji i stabilniji oblik. Župska vina bi u tom slučaju bila ponovo poznata, cenjena i tražena u našoj zemlji, ali i u Evropskoj uniji, a zašto da ne – i širom sveta.
Sagovornici:
Miloš Ćosić, vinarija Ćosić
Darko Jakšić, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Komentari