Nakon pojave grada, u vinogradima može doći do pojave bele truleži. Kako se suzbija i koje su posledice ove bolesti piše dipl. inž. Mica Stajić iz PSSS-e iz Vranja.
Možda vas zanima
Prva pojava bele truleži prvo je opisana u Italiji 1878. godine, rasprostranjena je u vinogradarskim rejonima, napada samo biljke roda Vitis. Ova bolest javlja se iznenada i nanosi velike štete samo posle oštećenja loze od grada, zbog čega je poznata kao „gradonosna bolest“.
Simptomi bolesti
Tipični simptomi se javljaju na grozdovima i to nekoliko dana posle grada. Zaražene bobice postaju zućkaste i kasnije crvenkasto plavičaste. One gube turgor i gusto su prekrivene sitnim, mrkoljubičastim pustulama (nedozrelim piknidima). Piknidi podižu sloj kutikule, ali ga ne probijaju. Između kutikule i epidermisa prodire vazduh, koji refleksuje svetlost što bobici daje beličast izgled. Dozreli piknidi su belosive boje, pa je otuda bolest i dobila ime. Zaražene bobice pri krajuvegetacije opadaju i služe kao izvor zaraze za sledeću godinu. Gljiva retko napada list. Ali su moguđa velika oštećenja na podlogama kao što su Kober 5 BB,420 A i 3309 C.
Ciklus razvoja bolesti
C. diplodiella prezimljava u piknidima u opalim bobicama u zemljištu gde se mogu održati i do 15 godina. Ako je posle grada tempersatura 15◦C u trajanju od 24-48 časova zaraza je beznačajna. Povrede od grada su najpogodnije za prodiranje parazita, mada i povrede prouzrokovane insektima i drugim bolestima takođe omogućuju ulazak gljive.
Suzbijanje bolesti
Potrebno je da sačuvamo vinovu lozu od povreda koje prouzrokuju,grad, insekti, plamenjača, pepelnica i drugi činioci. U gradobitnom području lozu gajiti na visokim uzgojnim sistemima koji otežavaju dospevanje inokuluma sa zemlje do bobice. Primena fungicida 12-18 časova nakon grada daje vrlo efikasnu zaštitu.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Mica Stajic PSSS Vranje
Komentari