Stare, pomalo zaboravljene sorte retko se danas mogu videti u povrtnjacima i voćnjacima. A kakva je situacija kada je o vinogradima reč? Apsolutno ista, danas su u vinogorjima širom Srbije zastupljene karakteristične sorte poput sovinjona, šardonea, merlota, smederevke, vranca, župljanke, graševine i drugih, a stare sorte poput kadarke se retko gaje. Međutim, ima i onih koji su se opredelili upravo za tu sortu u svojim vinogradima. Takva je vinarija Tonković iz sela Bački Vinogradi nadomak Subotice.
Foto:Mladen ĆirićVinarija Tonković gaje isključivo kadarku na 9 hektara
Mladen Ćirić iz ove vinarije ističe da su vina od kadarke laganijeg tela, elegantna i pitka. Najsličnija su vinima od sorte pinot-noir. Jako su voćna na nosu, bogata aromama crvenog voća, dok su tanini na ukusu lepo zaokruženi i svilenkasti.
MOŽDA VAS ZANIMA
Kako kaže, oni su specifična vinarija u Srbiji jer na svih 9 hektara gaje samo jednu sortu grožđa, kadarku. Od nje proizvode oko 30.000 litara vina godišnje. Prave dva crvena vina od kadarke, osnovnu varijantu i premijum varijantu. Od kadarke proizvode i rose i od ove godine prvi put belo vino od crvenog grožđa, takozvani blanc de noir. To su im komercijalna vina, dok pored njih prave i penušavo vino od kadarke i desertno vino.
„Sorta kadarka potiče iz okoline Skadarskog jezera, nekada se zvala Skadarka. Podaci vode još iz 1690. godine kada je Velikom seobom Srba put severa i ona krenula sa njima. Zato je i stigla do Mađarske koja je najzaslužnija što je sorta opstala. Ali oni ne mogu da imaju dva suglasnika na početku reči i slovo s je otpalo. U muzeju vina u Budimpešti, ispod table o sorti piše da su je Srbi doneli u prošlosti u Mađarsku”, objašnjava naš sagovornik.
Popularizacija konzumiranja vina domaćih sorti
Kako kaže, drugi dokaz da je to naša sorta je taj što je povezana sa prokupcem. Ukrštanjem sorte prokupac i sorte „alba imputato“ nastala je sorta „papaskarasi“. Ukrštanjem sorte „papaskarai“ i sorte „totika“ nastala je kadarka. Tako da je nedvosmisleno sorta koja vodi poreklo iz naših krajeva i smatra se autohtonom srpskom sortom.
Mladena Ćirića upitali smo zbog čega je njihov izbor pao upravo na sortu kadarka.
„Hteli smo da budemo drugačiji. Vodili smo se mišlju da su ljudima malo dosadili caberbet sauvignon, merlot i ostale poznate internacionalne sorte i da je u svetu tada trend bio da se piju vina od domaćih, autohtonih sorti. Znali smo da će kad – tad i kod nas doći taj trend iako 2006.godine kada smo mi osnovali vinariju tome nije bilo ni blizu. Ali ta odluka nam se isplatila jer smo zaista prethodih par godina svedoci velikog porasta i popularizacije konzumiranja vina od autohtonih sorti grožđa. A kadarka je bila logičan izbor jer je kod nas lokalno bila prisutna vekovima”, istakao je naš sagovornik iz vinarije Tonković.
Foto:Mladen ĆirićGrozdovi kadarke lako pucaju
Prema njegovim rečima, kadarka je jako zahtevno grožđe. Ima tanku pokožicu, grozdovi lako pucaju, jako su zbijeni i eventualne bolesti se teško otkrivaju. Da bi dala kvalitetno vino prinos mora da se smanji na kilogram po čokotu što smanjuje količinsku proizvodnju. Sama činjenica da je jako malo ima u Srbiji dovoljno govori o njenoj zahtevnosti za uzgoj.
„Što se tiče bolesti tu se ne razlikuje od drugih sorti. Ako ima više kiše onda zna da bude pepelnice kao i kasnije botritisa. Međutim zadnjih par godina smo uspešno sačuvali grožđe od bolesti. Na oscilacije temeprature ne reaguje baš najbolje. Ako se prvo grožđe napuni vodom pa bude jako toplo, grozdovi pucaju jer je tanka pokožica i zna da se javi botritis”, rekao je Ćirić.
Za kraj on je istakao da su vina od kadarke jako dobra za uparivanje sa hranom. Mogu se kombinovati sa belim mesom, sa salatama, ribom i naravno sa crvenim mesom. Samo ne bi preporučili uparivanje sa masnijim mesom, sve ostalo je dobro spajanje. Čak je i odličan izbor za konzumiranje bez hrane, ko prosto želi da popije samo čašu crvenog vina.
Komentari