I sunce i kiša dobro su došli vinovoj lozi. Valjevski vinogradari za razliku od ovdašnjih voćara već sada se nadaju dobrom i kvalitetnom rodu grožđa. Godina je počela sa blagom zimom, čokoti u dobroj kondiciji ušli u proleće. Vremenske prilike dozvolile da se obavi rezidba, porast lastara je izvanredan, a loza je jako dobro zaštićena od bolesti. Jedini problem koji svake godine kako kažu visi nad glavom je elementarna nepogoda grad, ali navode da ohrabruje to što je na području Kolubarskog okruga instalirana nova automatska protivgradna zaštita.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
„U ovom trenutku smo prezadovoljni opštim stanjem u vinogradu, što obećava dobru godinu. Cvetanje je prošlo u fenomenalno dobrim uslovima, kao i oplodnja i prvi put u poslednjih pet do šest godina na budućim grozdićima, koji se već formiraju, nema rohavosti. To znači da je svaki cvet oprašen i na grozdu se formirala bobica, nema slobodnih mesta. Rod je u punom kapacitetu, sobzirom i da je dobra lisna masa, koja treba da da podršku grozdićima da narastu i sazru. Po mom dugogodišnjem iskustvu i objektivno gledano zadata količina kvalitetnog grožđa je deset tona po hektaru, što je odličan prinos i u kvantitetu i u kvalitetu, jer tih deset tona garantuje da će biti dobro vino i znači da su te bobice nakupile dovoljno šećera. To su i optimalne količine po hektaru jer sve preko toga dobija se veća količina vina ali je lošiji kvalitet“, kaže Milovan Stojković, koji je pre 26 godina sadnjom vinove loze u Mrčiću bio zašetnik povratka vinogradarstva u valjevski kraj.
Što se tiče cena, a kada je u pitanju Udruženje vinogradara i vinara „Gradina“, definisana i poslednjih deset godina nije se menjala. Tako je litar vina u rinfuzi 300 dinara, a butelja 400 dinara i prema rečima Stojkovića sa ovom cenom ovdašnjii vinogradari imaju zaradu sa kojom naredne godine mogu da uđu u novi ciklus proizvodnje.
„To su minimalne cene kada je u pitanju ovaj vid proizvodnje. Mi ovde proizvodimo klasična domaća vina, ali koja su vrednovana kroz saradnju sa strukom, gde mi uz primenu agrotehničkih mera u drugoj fazi pravimo vina na jedan bezbedan način sa što manje enoloških sredstava i hemije. Tako da je naša vina moguće prodavati po toj ceni, a naše procene potrošačke korpe govore da ne mogu svi da kupe vina od 1.000 dinara dok zdrava vina po 300 dinara može da kupi šira populacija ljudi. Ako sučelimo grožđe odnosno vino, sa malinom i šljivom, gde su te oscilacije u ceni jako izražene i gde je godišnja proizvodnja odnosno obrt tog voća u jednom kratkom vremenskom periodu, mi za razliku od proizvođača maline i šljive imamo godinu dana da to proizvedeno vino prodamo po ovim cenama, što nas dovodi u situaciju da mnogo lagodnije pristupimo tržištu i izvršimo prodaju odnosno naplatu. To nam je velika pogodnost u odnosu na proizvodnju maline i svih drugih voćnih kultura“, navodi Stojković, koji je i predsednik Udruženja vinogrdara i vinara „Gradina“.
Prošle jeseni, od grožđa dobijenog sa dvadeset hektara, sedam članova Udruženja „Gradina“ proizvelo je 19.000 litara vina. Stojković kaže da proizvodnja može da bude i veća ali je odluka udruženja koja se neće menjati, da proizvode samotočiva domaća vina.
„To znači da će se vino proizvoditi samo od grožđa dobijenog u našim vinogradima i da nećemo kupovati grožđe iz drugih krajeva. Ono što ga čini samotočivim i zdravim je sam postupak proizvodnje. Kada se zrelo, zdravo grožđe samelje, prođe fermentacija, obavi se postupak prelaska grožđa u vino i ono što izađe kada otvorimo slavine je samotok vina. To znači da nema dorade, nema druge ruke ili drugog samotoka. Sa ovim potencijalom grožđa možemo da proizvedemo najmanje 30.000 litara vina, ali nama to nije cilj i nećemo raditi drugačije već ćemo isključivo proizvoditi samotočivo vino“, ističe naš sagovornik.
Valjevsko vinogorje se i dalje širi, a ove godine se očekuje da u ovdašnjim selima vinova loza zauzme još nekoliko hektara.
Komentari