Ova godina bila je izuzetno teška za domaću poljoprivredu, a izgleda da teškoće nisu zaobišle ni vinogradarstvo. Razgovarali smo sa Sašom Spasićem iz Novog Slankamena i pokušali da saznamo kako je on prošao sa grožđem i kakva je uopšte godina bila u Srbiji.
Vinogradarstvo pod udarom tropskih talasa
Kako nam je Saša objasnio, situacija u vinogradarstvu u Srbiji je svake godine sve teža i sve neizvesnija. U pogledu vremenskih prilika, ove godine ,,isprepletalo se više godina”. Počelo je sa kišama, zahlađenjem tokom cvetanja vinograda, do ekstremnih suša koje naši krajevi ne pamte.
Toplotni talasi i vrele noći uz vruć vetar ,,kao fen” rezultirali su sparušenim grožđem i uvelim lozama, pa se može reći da je čuvanje zdravog vinograda bio ekstreman izazov.
Kako nam je Saša objasnio, pri takvim vrućinama, navodnjavanje vinograda nije opcija. Da bi vino bilo kvalitetno, loza mora iz velikih dubina da izvlači neophodne hranljive elemente među kojima se nalaze i minerali.
Zalivanje može da ,,zbunimo” biljku u pogledu toga gde se nalazi voda i ona može da prestane da krči put u dubinama.
Iako sunčani i topli dani rezultiraju slatkim grožđem, punim šećera, Saša objašnjava kako šećer nije najvažnija komponenta, kako grožđa tako i vina, već upravo ti elementi koje biljka vuče iz dubina.
Jedina prednost toplotnih talasa je bila ta što su svi radovi, umesto na jesen, bili gotovi tokom avgusta, objasnio nam je Saša.
Rod grožđa skroman
Saša objašnjava da je rod grožđa kod njega slabiji nego inače. Grozdova je bilo koliko i prošle godine, ali je količina tečnosti u bobicama mnogo manja. Uprkos tome, Saša se nada da će vino biti dobro, ali je još uvek rano davati bilo kakve prognoze.
S obzirom na to da je dosta vinograda u Srbiji uništeno gradom i nevremenom, tako da je grožđa ove godine bilo manjka.
Vinogradarstvo će se ipak širiti
Uprkos izazovnim godinama za vinogradarstvo, Saša veruje da će se tokom narednog perioda površine pod vinogradima ipak povećavati. Kako tvrdi, pomalo je to postalo i moderno i još uvek ima ljudi koji su zainteresovani da se upuste u ovaj posao.
Vinogradarsvo može da bude veoma perspektivan i unosan posao, ali zahteva mnogo ručnog rada. Kako Saša tvrdi, za razliku od jabuka, kod vinograda ,,radu nema kraja”.
Sortiment ,,na vagi”
Za kraj smo pitali Sašu i za njegove preferencije u pogledu sortimenta – da li preferira domaće, stare sorte koje su adaptibilne na našu klimu, ili ipak više voli neke sorte koje su nove na našem tržištu. Saša kaže ,,Ja sam tu na vagi, ni tamo ni ovamo. Saša voli neobične sorte, pa se u njegovom vinogradu nalazi i rebo, italijsnska sorta vinove loze. Tu je i sremska zelenika koja je jako retka, tamjanika, marselan, peti verdo, rajnski rizlik, ali i mnoge drug sorte.
Komentari