Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površine pod vinogradima su se u proteklih deset godina blago smanjivale i kretale su se oko 21 hiljada hektara rodnih vinograda, rečeno je za Agromediju iz Ministarstva poljoprivrede.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Tokom 2017. godine došlo je do blagog povećanja površina pod vinovom lozom, te je tako prema podacima Uprave za agrarna plaćanja, u prethodnoj godini uz pomoć subvencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podignuto 55,5 ha novih zasada vinove loze, a za 4,61 ha je kontrola ispunjenosti uslova još u toku.
Prema pravilniku o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja propisano je da proizvođači grožđa mogu da dobiju subvencije za zasade vinove loze koji su zasađeni sa preporučenim (osnovne rejonirane sorte), odnosno dozvoljenim (dopunske rejonirane sorte) sortama vinove loze u datom vinogoju u kome su zasadi podignuti, a za zasade podignute interspecijes hibridima uslov je da su preporučene (osnovne rejonirane sorte), odnosno dozvoljene (dopunske rejonirane sorte) za gajenje u datom vinogradarskom regionu u kome su zasadi podignuti.
Kada je pravo vreme za zimsku rezidbu vinograda?
Poseban bonus u iznosu od 100.000 dinara po hektaru dobija se za zasade vinove loze sa odomaćenim sortama Prokupac, Vranac, Crna Tamjanika, Frankovka, Portugizer, Skadarka, Bagrina, Začinak, Kavčina, Kratošija, Seduša, Smederevka, Tamjanika, Kreaca, Slankamenka bela, Slankamenka crvena (Plovdina), Ružica, Buvijeova ranka, Muskat Krokan, Sremska Zelenika, Malvazija, Bakator beli, Medenac beli, Šipon (Furmint), Lipolist (Haršleveli), Bela Dinka, Skadarka bela, Žilavka, Šasla, kao i sa priznatim domaćim sortama i klonovima vinove loze upisanih u Registar sorti poljoprivrednog bilja.
Vinogradari i vinari sa tradicijom – porodica Ćosić
Prema podacima iz Vinogradarskog registra najdominatnije sorte u vinogradima Srbije su i dalje internacionalne sorte, dok je udeo autohtonih i lokalnih sorti znatno manji.
Iz godine u godinu se zapaža povećanje udela vinskih sorti za proizvodnju visokokvalitetnih vina (Graševina, Cabernet Sauvignon, Merlot, Chardonnay, Sauvignon Blanc …), što utiče na unapređenje kvaliteta vina i jačanje konkurentnosti domaćih proizvođača.
Izvor fotografija: Vinogradarski registar MPŠV
Komentari