Klimatske promene su sveprisutna pretnja, a poljoprivrednici južne Evrope suočavaju se s izazovima koji se ne mogu zanemariti. U ovom članku istražujemo kako se španski i italijanski poljoprivrednici prilagođavaju ovim promenama kombinujući tradicionalne metode s modernom tehnologijom.
U borbi protiv klime, evropski maslinari, vinogradari se okreću tehnologiji i tradiciji
Poljoprivrednici južne Evrope su primorani da se prilagode suši.
Španija proširuje upotrebu pokrovnih useva kako bi zaustavila eroziju, Italijani primenjuju tehnologiju kako bi na najbolji način iskoristili vodu.
MOŽDA VAS ZANIMA I...
Prilagođavanje tradicijom i tehnologijom
Poljoprivrednici u Španiji i Italiji okreću se drevnim i modernim tehnikama kako bi zaštitili proizvodnju regionalnih favorita, uključujući maslinovo ulje i prosecco, jer ih klimatske promene primoravaju da se brzo prilagode.
Suočeni s ekstremnim vremenskim prilikama koje su izazvale gubitke od milijarde evra u obe zemlje, farmeri u Španiji brzo ponovo otkrivaju tradicionalnu upotrebu useva zasađenih između drveća kako bi zaštitili tlo u maslinjacima, dok italijanski kolege koriste tehnologiju kako bi što bolje iskoristili vodne resurse.
Španija i Italija su najveći svetski proizvođači maslinovog ulja, ali industrija je pod pretnjom dezertifikacije i suše, a Madrid kaže da je više od petine njegove zemlje u velikoj opasnosti da postane neplodno.Suočeni s ekstremnim vremenskim uslovima i gubicima vrednim milijarde evra, španski farmeri ponovno otkrivaju tradicionalnu praksu sadnje useva između stabala kako bi sačuvali tlo u svojim maslinjacima. Italijanski kolege se oslanjaju na tehnološka rešenja za efikasniju upotrebu vode.Španska vlada upozorava da je više od petine zemlje u ozbiljnoj opasnosti da postane neplodno.
Primena pokrovnih useva
Italija, poznata po vinima i testenini od pšenice, pretrpela je jednu od najtežih suša u poslednjih 70 godina 2022. Ove godine je bilo još jedno burno leto, isprekidano štetnim olujama sa gradom na severu, u skladu sa predviđanjima naučnika o klimatskim promenama u regionu.
Italijanska poljoprivredna industrija je treća po veličini u Evropskoj uniji po vrednosti proizvodnje, iza Francuske i Nemačke, ali ispred Španije, koja je na četvrtom mestu.
Andrea Ronka, koji uzgaja žitarice za farmu goveda svoje porodice u provinciji Mantova u severnoj Italiji, koristi satelitske snimke da bi pratio gde je njegova zemlja najsuvlja. Ovaj poljoprivrednik iz severne Italije, koristi satelitske snimke kako bi pratio stanje vlage u svojim njivama. Ova tehnologija mu omogućava da prilagodi navodnjavanje putem pametnog telefona, čime minimizira gubitke.
„Mogu da prilagodim navodnjavanje u bilo kom trenutku, čak i sa svog pametnog telefona, izbegavajući bilo kakav gubitak“, kaže Ronca, 35.
Španski farmer Migel Moreno je rano usvojio takozvane pokrovne useve. Počeo je da uzgaja travu pored drveća pre skoro 30 godina kako bi zaustavio oticanje vode niz brdo u njegovom maslinjaku od 74 hektara u južnom regionu Andaluzije. Njegov sin Angel se seća kako su se pre formirale duboke pukotine tamo gde je tlo bilo erozirano.
Pokrivni usevi se sada koriste na oko 30 odsto maslinjaka u Španiji, prema španskom Ministarstvu poljoprivrede, a naučnici i kompanije očekuju brz rast u narednih nekoliko godina. Očekuje se da će ova praksa brzo rasti u narednim godinama, podstaknuta ekološkim inicijativama Evropske unije i potrebom za očuvanjem resursa.
Prilagođavanje tradicijom i tehnologijom
Poljoprivrednici južne Evrope primorani su da se suoče s posledicama suše. Španija proširuje upotrebu pokrovnih useva kako bi zaustavila eroziju, dok Italijani primenjuju tehnologiju kako bi maksimalno iskoristili dostupne vodne resurse.
Naučnici tvrde da obnova pokrovnih useva, kao što su trave i mahunarke između stabala maslina, može delovati kao sunđer koji zadržava vodu, sprečava eroziju i vraća hranljive materije tlu. Kratkoročno, ovo može smanjiti prinose, ali može poboljšati kvalitet maslinovog ulja i zaštititi tlo za buduće generacije.
Uticaj na proizvodnju
Promene su podstaknute i ekološkim podsticajima Evropske unije i surovom realnošću. Proizvodnja maslinovog ulja u Španiji koja je pogođena sušom pala je na 663.000 tona prošle godine, manje od polovine proseka od 1,45 miliona tona zabeleženih u prethodne četiri berbe, navodi vlada.
Najveća španska zadruga proizvođača maslina Dcoop saopštila je da očekuje sličan rod ove godine zbog suše.
Predviđa se da će proizvodnja vina u Italiji pasti za 12% ove godine nakon što su ekstremne vremenske prilike i gljivične bolesti pogodile vinograde, što znači da će Italija izgubiti poziciju najvećeg svetskog proizvođača vina u odnosu na Francusku.
Ekološki uticaj
Naučnici kažu da obnavljanje pokrovnih useva kao što su trave i mahunarke u redovima između stabala maslina može delovati kao sunđer za očuvanje vode, sprečavanje naglih poplava i vraćanje hranljivih materija.
Kratkoročno, ova praksa može smanjiti prinose, ali može povećati kvalitet ulja i zaštititi tlo za buduće žetve, pokazala je studija iz 2019. u Journal of Nutrition and Plant Science.
Španija je već pionir u metodama za uštedu vode, koje se koriste u skoro svakoj fazi proizvodnje maslinovog ulja, rekao je Gonzalo Delakamara, direktor IE Centra za vodu i klimatsku adaptaciju u Madridu.
Pokrivni usevi „funkcionišu kao mikro-rezervoari što znači da svaka kap kišnice ostaje na zemlji duže pre nego što otiče, tako da je veća verovatnoća da će voda prodreti“, rekao je Emilio Gonzales, profesor ruralnog inženjerstva na Univerzitetu u Kordobi.
Golo tlo koje se još uvek može videti u većini maslinjaka u južnoj Španiji nije uvek bilo uobičajeno.
Obrada i čišćenje vegetacije su postali široko rasprostranjeni uvođenjem industrijskih pesticida i đubriva 1960-ih i 1970-ih, rekao je Antonio Manzaneda, profesor ekologije na Univerzitetu u Haenu.
Evropska unija ima cilj da smanji gubitak hranljivih materija za 50% do 2030. U januaru je počela da subvencioniše poljoprivrednike koji koriste pokrovne useve kao deo nove Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).
Ova praksa može obnoviti biodiverzitet, uključujući insekte poput zelene čipke, što zauzvrat može pomoći poljoprivrednicima da kontrolišu štetočine kao što su maslinova voćna mušica i maslinov moljac, rekao je Manzaneda.
Dugi periodi suše praćeni obilnim kišama jedan su od glavnih načina na koji se tlo erodira.
Primena drvenog uglja napravljenog u vakuumu kiseonika, metoda koju su koristili pretkolumbijski starosedeoci u Amazoniji koja se bavi kiselošću zemljišta i poboljšava zadržavanje vode i hranljivih materija.
Italija se okreće tehnici
U Italiji, gde su prakse poput pokrovnih useva već bile široko rasprostranjene, sve više farmera sada uvodi digitalnu tehnologiju kako bi im dalo prednost, posebno u očuvanju vode.
Ekstremno vreme 2022. godine izazvalo je štetu poljoprivredi procenjenu na 6 milijardi evra, prema italijanskom maju n farmerski lobi Coldiretti.
Udeo zemljišta koje se obrađuje korišćenjem digitalnih alata porastao je na 8% u 2022. godini, sa 6% godinu dana ranije, dok je potrošnja porasla na 2,1 milijardu evra, sa samo 100 miliona evra u 2017. godini, prema Opservatoriji Smart AgriFood na Milanskoj politehnici i Univerzitetu u Breši.
Promena je potrajala, ali je vođena potrebom da se štedi voda u zemlji koja je sve sušnija, rekao je profesor Marko Trevisan, dekan Fakulteta poljoprivrednih nauka na Katoličkom univerzitetu u Pjaćenci, a potpomognuta je procvatom agrotehnologije start-ups.
„Kasnili smo jer smo navikli da imamo puno vode na raspolaganju, posebno na severu [Italije]“, rekao je on.
Među onima koji se prilagođavaju novim vremenskim prilikama su i vinari.
„Nalazimo se u brdima, gde ima malo vode“, kaže Simon Reč, koja proizvodi oko 250.000 flaša godišnje uglavnom penušavog vina Proseko, u provinciji Trevizo, nedaleko od Venecije.
Slične inicijative usvajaju i katalonski proizvođači kafe u severnoj Španiji.
Mašine vođene laserom stvaraju milimetarske nagibe, što nam zajedno sa vrstom tla omogućava da uzgajamo pirinač koristeći vrlo malo vode.
Izvor: Reuters
Komentari