Na jednom od najlepših vinogradarskih područja u našoj zemlji, na obroncima Fruške Gore, berba grožđa je ovih dana u punom jeku. Iako su i vinske i stone sorte u ataru Novog Slankamena ove godine rodile znatno manje nego prethodne, berači na plantažama porodice Milovanović pohvalili su nam se kako svaki od njih dnevno ubere i po 500 kilograma ovih lepih i slatkih plodova vinove loze.
Biljana Milovanović, vinogradarka iz Novog Slankamena, rekla nam je na kojoj površini njena porodica gaji grožđe, koje su sorte najzastupljenije na njihovom imanju i kakav je rod ove godine.
Možda vas zanima
Kako se suzbija bela trulež grožđa
29/07/2020
Kvalitetno vino nastaje u vinogradu: Kako do krupnijeg i lepšeg grozda?
„Imamo vinograde na 10 hektara, a sorte koje gajimo su uglavnom vinske, Muskat Otonel, Rajnski rizling, Italijanski rizling, Merlo, Kaberne Sovinjon i druge. Od stonih sorti imamo Italiju, Hamburg i druge. Bavimo se ovim poslom već 10 godina i mogla bih da kažem da je ove godine zbog suše rod smanjen za 40%. Kupci se žale što su smanjene isporuke i traže više, pa razmišljlamo da sledeće godine postavimo sisteme za navodnjavanje. Kvalitet grožđa je inače dobar ove godine“, navodi Biljana.
Najveći deo grožđa sa ovih plantaža otkupljuju vinarije, a trenutna cena po kilogramu iznosi 55 evro centi. Naravno, od nekih od najomiljenih sorti naših domaćina, pravi se i vino za njihovu kućnu upotrebu.
„Ako volite crno vino, predložila bih Caberne Sovinjon, a ako volite belo, onda Muskat Otonel. Prva sorta je slatkasta i ima jačinu, a druga je blaga i bistra“, dodaje ona.
Grožđe u vreme zrenja voli sunce. Međutim, s obzirom na to da su jun, jul i avgust bili izuzetno sušni, berba je počela malo ranije. U ovom kraju Srbije prvi grozdovi se obično ubiraju od prvog do desetog septembra. Ove godine, oni su ubrani još sredinom avgusta.
„Da smo čekali optimalni rok berbe, pošto nema vlage, čokot ne bi opstao. On bi povukao šećer iz grozda i osušio bi se. Inače, mi u vreme berbe u vinogradima imamo između 50 i 70 berača, zavisno od sorte koja se bere. Ako je reč o nekoj sorti koju imamo na većin površinama, ako kupac čeka isporuku, imamo više ljudi. Prosečno, na dnevnom nivou, uvek imamo barem 10 radnika, svakog dana osim nedeljom“, navodi sagovornica.
Vinograd traži slugu, a ne gospodara. Ipak, kada čokot rodi to je jedan poseban osećaj koji ispunjava.
Kraj berbe u ovim vinogradima ne znači i završetak poslova za porodicu Milovanović. Naprotiv, to je pravo vreme da se počne briga o količini i kvalitetu roda za sledeću godinu.
„Posle berbe sledi podrivanje, friziranje, stavljanje đubriva, a od januara meseca počinje rezidba. Svaki dan ima posla. Vinograd traži slugu, a ne gospodara. Ipak, kada čokot rodi to je jedan poseban osećaj koji ispunjava“, navodi ona.
Uživanje u grožđu datira još od drevnih naroda, koji su ga koristili kao eliksir mladosti. Pretpostavlja se da je prvo grožđe raslo oko obala Crnog mora još pre više od 8.000 godina i veruje se da su u to vreme prva vina nastajala nekontrolisano na visokim temperaturama, na kojim je brzo dolazilo do vrenja soka grožđa.
Grožđe kao jedna od omiljenih letnjih poslastica, osim što osvežava, predstavlja i lek za čišćenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga, lečenje upalnih procesa, kao i protiv reumatskih tegoba i kožnih alergija. Ovo voće deluje kao prirodni tonik organizma, pa se zbog toga posebno preporučuje deci i starijim osobama.
Sagovornica:
Biljana Milovanović, vinogradarka iz Novog Slankamena
Komentari