Besna lisica na selu može da ugrozi domaće životinje te time pričini štetu domaćinima. Takođe, poznato je da lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa napuštenim ili vlasničkim psima i mačkama. U svakom slučaju, besna životinja predstavlja rizik po ljude, ma gde živeli.

„Ne bismo voleli da ijedan čovek ikada oboli od besnila. Zato Evropska unija pruža pomoć Srbiji tokom vakcinacije lisica, imajući u vidu da su one glavni uzrok širenja besnila u regionu. Poslednje tri godine nije bilo nijednog slučaja zaraze besnilom u Srbiji.“

Sakelaris Hurdas iz Delegacije Evropske unije u Srbiji kratko je objasnio značaj zaštite zdravlja životinja, makar to bile onekoje retko viđamo. Naime, zdravlje ljudi često direktno zavisi od zdravlja životinja.

Zato se zdravlje ovih, ali i drugih divljih životinja, tiče svih, a kako je objasnio Hurdas, Evropska unija pomaže vakcinaciju divljih mesojeda u Srbiji još od 2010. godine. Za to vreme, EU je u ovu aktivnost uložila čak 16 miliona evra.

Kako se vrši vakcinacija lisica?

Posebno je zanimljivo da se ovakva vrsta vakcinacije obavlja – iz vazduha. Početkom juna avioni su poletali sa dva aerodroma, u Ečkoj i u Trsteniku, odakle su nadletali teritoriju čitave zemlje i postarali se da vakcinu ravnomerno rasporede.

Jaroslav Hartman, vođa je tima pilota, koji jedanaestu godinu zaredom vrše oralnu vakcinaciju, a za to vreme, kaže on, ceo tim je proveo u vazduhu ukupno 75.000 sati.

Vakcina se u obliku mamka distribuira dvaput godišnje, u proleće i jesen, objašnjava Katarina Tošić iz Uprave za veterinu.

„Sama vakcina obavijena je hranljivim mamkom, čiji miris privlači životinje – one pojedu mamak i na taj način bivaju imunizovane“, kaže Tošić.

Ona napominje da lisica zaražena besnilom, za razliku od, recimo pasa, zapravo izgleda – umiljato.

Pomoć Evropske unije od 2010. godine

Prve kampanje borbe protiv besnila, uz pomoć Evropske unije, krenule su još 2010. godine. Program u Srbiji je potpuno usaglašen sa onim koji se već decenijama sprovodi u zemljama Evropske unije.

„Važno je znati da smo u periodu između 2005. i 2010. u Srbiji registrovali između 170 i 200 slučajeva besnila u toku godine, a da je zahvaljujući ovom programu vakcinacije, taj broj počeo da pada. Sada već, poslednjih dve i po, tri godine, nemamo nijedan slučaj besnila. Znači da je program zaista uspešan i da smo na dobrom putu da potpuno iskorenimo besnilo u Srbiji“, zaključuje ona.

Stručnjaci upozoravaju – besna lisica nema ni slične simptome, poput psa zaraženog besnilom. Dok će zdrava lisica pobeći od potencijalne opasnosti kada ugleda ljude, zaražena lisica zapravo deluje umiljato i spremna je da priđe čoveku. Zbog toga predstavlja još veću opasnost!

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.  IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.