Oni kojima je uzgoj povrća profesija već u januaru počinju da prave plan setve povrća na otvoreno ili za prozvodnju rasada. Za rasađivanje na otvoreno rasad se seje obično u martu, ali pre toga valja znati kojeg semena ima dovoljno a šta treba kupiti. Neki su sačuvali ono preostalo od minule vegetacije, neki su od poznanika dobili koju semenku odavno priželjkivane selekcije. A mnogi su pronašli zaturene kesice od pre tri pa i više godina. I svi se pitaju da li takvo seme treba sejati, mučiti se i na kraju dobiti svega nekoliko biljaka ili, što je još gore – ni jednu. U nastavku otkrivamo kako da to sprečite.

Da se ne bi uzalud mučili i propustili optimalno vreme za setvu valjanog semena, povrtarima savetujemo da provere klijavost takvog semena. Ali prvo valja da saznaju koje povrće koliko dugo zadržava dobru klijavost.

Semenke paradajza, krastavaca, dinje mogu da klijaju i posle pet ili više godina. Seme kupusnjača i tikvica produktivno je četiri do pet godina. Istovremeno, za peršun, kukuruz šećerac, praziluk, paštrnak, sve vrste luka, svake godine potrebno je sveže seme.

Sve se to mora prihvatiti s rezervom jer klijavost zavisi i od uslova u kojima je seme čuvano. U semenkama se nalazi novi život i na njegovu održivost  značajno utiče način skladištenja. Većina stručnjaka slaže se da su najbolji uslovi za njihovo čuvanje tamna, hladna i suva mesta.

Evo kako da proverite klijavost semena za uspešan uzgoj povrća

Ako imate puno semenki a smatrate da ga niste čuvali u idealnim uslovima, a da biste bili sigurni šta ćete dobiti kada ga posejete, proverite prvo klijavost.

Uzmite deset semenki, potopite ih u posudu s malo vode ili ih stavite u slojeve pokvašene papirne maramice ili navlažene gaze i sve obavezno  ušuškajte u plastičnu kesicu. Stavite natopljene semenke na toplo mesto i proverite za jednu nedelju koliko ih je proklijalo.

Ako ih je proklijalo dve od deset, znači da je klijavost 20 procenata  što baš i nije dobro. U tom slučaju na proleće posejte semenke gušće nego što bi trebalo ili jednostavno kupite sveže seme. U slučaju je proklijalo osam od deset, klijavost mu je 80 postotna  što nije loše i možete ovu sezonu „izvući“ s tim semenom. Ako vreme setve nije blizu na vrećici iz koje ste uzeli semenke označite procenat klijavosti da na proleće odmah znate na koju gustinu da to seme sejete.

Podsećamo vas da klijavost označava broj izklijalih  semenki od 100 ispitanih, i izražava se u procentu. Umesto svih 100, može da se ispita klijavost 10 semenki i tezultat pomnoži s 10.

Kako se radi BRZI test klijavosti?

Kada se ima malo semenki i ne sme se žrtvovati ni jedna, tada se radi brzi test klijavosti. Semenke se potope u rastvor kalijumpermanganata (kupuje se u apoteci). Klijavo seme će potonuti na dno, a štura, “mrtva” će isplivati na površinu. To su popularni plivači. Isti učinak će imati i potapanje semena u slab  rastvor soli.

Prvo se napravi tro ili petoprocentni rastvor kuhinjske soli  i semenke se spuste u njega, lagano promeša i ostavi 10 do 15 minuta. Seme krastavca se potapa u rastvor 30 g soli i jednog litra  vode, a seme paprike, paradajza, patlidžana, kupusa u rastvor od 50 g soli i jednog litra lvode. Štura zrna će isplivati na površinu. Posle testiranja svo seme koje je potonulo treba temeljno isprati čistom vodom, osušiti i vratiti u vrećice u kojima će ostati do setve.

Za ispitivanje klijavosti semena tikvice, tikve i bundeve  može se koristiti trik sa elektrostatičkim nabojem plastične boce. Suvo seme se položi u tankom sloju na ravnu površinu, najbolje sto.  Plastična boca se protlja, najbolje kroz kosu,  i kada nastane statički naboj pređe se iznad semenki na visini od jednog do dva  cm. Šture (prazne) semenke će se zalepiti za bocu. Radi sigurnosti ovaj postupak treba ponoviti nekoliko puta.

Detaljnija analiza semena: Za što uspešniji uzgoj povrća

Onim pedantnim baštovanima često nisu dovoljni brzinski testovi pa rade po preporuci iz udžbenika. Za takve evo redosled poslova. Od količine koju imamo uzme se deset semenki i položi na ovlaženu gazu, salvetu ili papirni ubrus i odozgo pokrije s drugim navlaženim komadom.

Ovako pripremljeno „klijalište“ se stavi u tanjir i prekrije tankom najlonskom folijom ili se stavi u rar kese  koje bolje čuvaju vlagu i ostavi na sobnoj temperaturi, najbolja je ona između  18 i 20 Celzijusovih stepeni i pazi da je gaza uvek dovoljno vlažna. U zavisnosti od vrste i sorte semenke će proklijati već posle nekoliko dana. I tada se izbroje one koje su formirale klicu.

Prilikom brojanja treba obratiti pažnju i na zrna koja su klijala, ali koja pokazuju različite abnormalne pojave – imaju samo koren ili samo nadzemni deo, ili oba ali deformisana dela. Takva klica neće izrasti u novu biljku, i ta zrna se ubrajaju u mrtva.