Već nekoliko godina, Beograd ima svoje pčele, med i ljude koji vredno rade na očuvanju ove delatnosti. Bavljenje pčelarstvom u velikim gradovima i metropolama popularno se naziva urbano pčelarstvo, i evo kako to izgleda u glavnom gradu Srbije.
Stanko Rajić, predsednik Udruženja beogradskih pčelara kaže da pčelartvo u Beogradu postoji odavno. Ali da se ranije nije gledalo istim očima kao sada. Međutim, kada su uvideli kako se radi po drugim svetskim metrolopolama, shvatili su da i oni mogu uspešno proizvoditi med u milionskom gradu.
“Nama nije cilj samo pčelarsvo, već i edukacija šire populacije, da svi shvate kolika je vrednost pčele za očuvanje ekosistema.”, kaže Stanko i dodaje “Svrha nam je edukacija građanstva, dece predškolskog uzrasta, kao i stvaranje malih apicentara na mestima u Beogradu gde bi ljudi kad izađu u šetnju mogli svratiti i naučiti o pčelarstvu.”
Bez obzira što većina ljudi smatra da je gradska sredina zagađenja sredina – med i pčelinji proizvodi su, prema ovom iskusnom pčelaru, besprekorno čisti. Naime, nedavno je rađena hemijska analiza kvaliteta meda. Pokazalo se da nema rezidua teških metala, te da je med potpuno ispravan. Ipak, ističe da se pčela više troši u gradskoj sredini i to upravo zbog te dodatne prerade nektara i polena.
Možda vas zanima
4 miliona evra za nabavku košnica
12/12/2016
U gradskim sredinama višestruko veći prinosi meda
Ono što je karakteristično za gradsku sredinu i urbano pčelarstvo, jeste da su prinosi meda u pčelinjim društvima koja se nalaze u gradu višestruko veći nego u ruralnoj sredini.
“Pogledajte Beograd – dve reke, Avala, Kosmaj, Kalemegdan, desetine parkova, cveće koje se nalazi na terasama. Sve je to izvor hrane za naše pčele. Uz to veliki uticaj ima i pravilno raspoređivanje košnica.”, otkriva Stanko.
Košnice ovog udruženja nalaze se na zgradi francuske ambasade, gde ih je dve. Kao i na Novom Beogradu gde se nalaze tri košnice. Prinos po svakoj košnici je bio preko 35 kg, što je izuzetan rezultat.
Pored te dve lokacije, košnice su postavljene i na području bivšeg žitnog mlina kod Silosa. Tamo se trenutno nalazi 12 košnica. Tu su prinosi takođe bili izuzetno dobri.
Pčele na košnici - ©Agromedia
Veliki planovi za beogradsko urbano pčelarstvo
David Mardešič, pčelar, kaže da je plan za sledeću godinu da se još prošire košnice. Takođe, ideja je da se pčele postave i na drugim mestima. Konkretno na Novom Beogradu gde su slabo zastuplejne. Veruju da bi im to okruženje vrlo odgovaralo.
Kada je reč o prinosu, David ima samo reči hvale za beogradsek pčele. Beogradske pčele obaraju rekord po pitnaju prinosa u Srbiji. Ove sezone imali su dva vrcanja i dva tipa meda izuzetnog kvaliteta.
“Analize su pokazale da je med ekstra kvaliteta po svim parametrima, nema nikakvih primesa i rezidua, tako da je u pitanju visoko kvalitetan med.”
Kao dodatnu prednost Beograđanima koji unose med iz svog komšiluka, David navodi činjenicu da sa svakom kašičicom meda unosi se i mikrodoza polena. Ovo može biti od posebnog značaja za ljude koji pate od alergija. Naime, to može mpomoći u umanjenju alergijskih reakcija na određene biljke. Iduće godine u planu je i testiranje o tome da li će biti manje alergijskih reakcija kod ljudi koji konzumiraju med iz tog područja.
Naredni veliki projekat koji je u planu jeste projekat Beogradske pčele, u koji su uključena četiri udruženja Beogradsko udruženje pčelara, Gaja pokret, Supernatural fetival i firma Med med.
“Ideja je da sledeće godine na ovom mestu postavimo mesto za edukaciju sa akcentom na najmlađe sugrađane, kao i mesto za dalju edukaciju svih zainteresovanih ljudi. Imamo i nameru da postavimo prvu api komoru u Beogradu i da oplemeimo okruženje sa još medonosnih biljaka i sadržaja koji će biti interesantan najmlađoj populaciji.”, zaključio je David.
Komentari