Lovor je poznata mediteranska biljka, ali se može uspešno gajiti i u kontinentalnim uslovima. Lovor je jedan od omiljenih začina domaćica i vrlo često se upotrebljava u kuhinji, te potražnje na tržištu za ovom začinskom biljkom ima uvek. Posebno je pogodno to što se listovi lovora mogu brati tokom čitave godine.
Možda vas zanima
Lovor je lekovita i začinska biljka dobro poznata još od antičkog vremena. Lovorove grančice i venčići od lovora bile su najveći znak slave i časti, a lovorikama su ovenčavani pesnici, vladari i pobednici u ratovima.
Ova poznata zimzelena biljka koja potiče iz primorskih krajeva u kontinentalnim uslovima može se uzgajati kao žbun ili drvo. U svom prirodnom okruženju lovor može da izraste do visine od 15 metara. U našim uslovima, lovor je niže drvo ili žbun. Ukoliko želite da uzgajate lovor u kontinentalnim uslovima, morate voditi računa o tome kako ćete ga zalivati, negovati i izaštititi od smrzavanja i štetočina.
Uslovi za gajenje lovora
Da biste lišće lovora mogli da berete tokom čitave godine, morate obratiti pažnju na više faktora u njegovom gajenju.
Razmnožavanje
Lovor se može razmnožavati semenom ili reznicama. Za semensko razmnožavanje potrebno vam je nešto više truda. Razmnožavanje reznicama vrši se u jesen. Nova biljka se prima veoma sporo i potrebno je najmanje dve godine kako bi mlada biljka počela intenzivnije da raste. Mlade sadnice lovora možete držati u sobi sve dok se biljka jače ne razvije, jer onda iziskuje i više prostora. Ukoliko je lovor u saksiji, biljku treba na svake dve godine presađivati u zemlju bogatu đubrivom, ili je nađubriti ukoliko je drvo lovora na otvorenom prostoru.
Zemljište i vlaga
Uzgoj lovora moguć je na zemljištu na područjima do 400 metara nadmorske visine. Lovor uspeva na svakom zemljištu umerene plodnosti. Lovoru prija dobro drenirano zemljište. Najviše mu odgovara umereno vlažno tlo, pa ga je zato potrebno redovno zalivati. Kao i kod ostalih biljaka, i kod lovora oblik korena se formira prema količini vode u zemljištu, pa ćete redovnim zalivanjem osigurati njegov pravilan razvoj. Kada jednom zalijete lovor, nemojte ga zalivati opet dok se zemlja ne osuši. Stanje vlažnosti zemlje kod lovora morate redovno pratiti.
Temperatura i svetlost
Kada planirate sadnju lovora napolju, birajte mesta koja su dobro osunčana ili polusenovita. Iako sunce prija lovoru, tokom toplih letnjih dana ova biljka ne treba previše dugo da boravi na direktnom suncu, pa su zato polusenovite pozicije možda najbolji izbor za sađenje.
Lovor je otporan na niske temperature do minus pet stepeni, a za prezimljavanje na još nižim temperaturama neophodno je dobro ga zaštititi. Ukoliko stablo lovora niste dobro zaštititili, može se dogoditi da mu otpadnu listovi. Biljka će se najverovatnije oporaviti u proleće. Biljke u saksijama mogu prezimiti u podrumu ili nekoj sličnoj prostoriji sa optimalnom temperaturom.
Branje lovora
Lišće lovora može se brati tokom čitave godine, i kao začin se koristi osušeno. Lišće lovora suši se oko dve nedelje. Ukoliko je biljka još uvek mlada, berite pojedinačne listove i nikako nemojte lomiti čitave grančice, jer možete oštetiti biljku.
Široka upotreba lovora
Pored velike upotrebe u kuhinji, u različitim jelima kojima lovor daje posebnu aromu i šmek, lovor se koristi i kao čaj, a od njega se pravi i lovorovo ulje. Primena ovih čajeva i ulja takođe je široka. Ulje lovora koristi se rešavanje problema sa masnom kosom i kožom, za ublažavanje problema sa bolnim i otečenim zglobovima i reumom, ono deluje analgetski i umirujuće na mišiće, a koristi se i prilikom inhalacije radi lakšeg iskašljavanja i disanja kod respiratornih problema.
Čaj od lovora koristi se za ubljažavanje problema sa želucom i digestivnim traktom, kao i za jačanje imunog sistema. Ova biljka našla je svoju primenu i u farmaceutskoj industriji, pa se zbog svog antibakterijskog i antiseptičkog dejstva koristi i u izradi sapuna, različitih gelova i krema i slično.
Komentari