Srbija je prošle godine uvezla i izvezla oko 10 tona cveća i ukrasnog bilja, od čega je oko tri tone izvezeno dok je uvezeno oko sedam tona ovih proizvoda. Od izvoz naša država je zaradila 6,61 milion evra dok je vrednost uvoza bila oko 24,7 miliona evra.
ČITAJTE JOŠ...
Ovo su podaci Privredne komore Srbije, koji takođe pokazuju da se najviše izvozilo cveće i sadni materijal i to na tržište Evropske unije koje ima 43 odsto udela u srpskom izvozu, zatim živo cveće, posebno ruže i to u zemlje Carinske unije (Rusiju, Belorusiju, Kazahstan) i zemlje CEFTA regiona.
Cvećarstvo u Srbiji: gde je najbolji uvoz/izvoz?
Tržište Evropske unije bilo je i najvažnije uvozno tržište sa čak 81 odsto udela u srpskom uvozu. Najviše smo uzvozili iz Holandije, Italije, Nemačke, Slovenije, Mađarske i Grčke. Od zemalja van EU, Srbija je najviše uvozila sveže ruže za bukete i to iz Kenije, Etiopije, Turske, Ekvadora i Izraela, navode u Privrednoj komori.
Ovi podaci govore da postoje ”veliki potencijali za proizvodnju cveća u Srbiji” ali kako poručuju iz Udruženja za biljnu i prehrambenu proizvodnju Privredne komore Srbije ”uz jaču institucionalnu podršku, udruživanje proizvođača, podršku naučnoistraživačke i poslovne zajednice, ovaj bi sektor bio mnogo profitabilniji”.
Kakva su iskustva cvećara u Srbiji?
Slobodanka Đukić, vlasnica rasadnika ”Petunija” skoro tri decenije je u ovom poslu i kako kaže da za razliku od ranijih godina kada se u ovo vreme uveliko prodavalo cveće, ovog proleća prodaja tek startuje i da ljudi trenutno više gledaju, a nada se da će narednih dana i kupovati.
”Godinama unazad je ista cena, a mi svake godine imamo ogromna ulaganja. Ogrev je poskupeo, repromaterijal, saksije, supstrati. Ja volim svoj posao, ali došlo je do toga da mnogo daješ sebe, tu si i noću i danju, praznikom, a zarada je sve manja. Konkretno, kaliopa bi trebalo da košta 500 dinara, mala begonija i druge male biljke 50 dinara, a već su ih skinuli na 40 i još kupci pitaju može li jeftinije ako kupuju na više. Muškatla je 2000. godine bila 200 dinara, sada je ista cena ili je čak pala na 150, a sve drugo je poskupelo. Ovo se tretira kao luksuzna roba, nije fiksna cena, i ne možete da se borite ”, priča naša sagovornica, koja godišnje u rasadniku u Zabrdici kod Valjeva proizvede 30 hiljada malih biljaka, i oko pet do šest hiljada velikih i visećih saksijskih biljaka.
Njen kolega Marko Živulović, vlasnik rasadnika ”Živulović” iz sela Vučić kod Kragujevca, sa svojom porodicom, na oko tri hiljade kvadrata proizvodne površine, godišnje proizvede od 300 do 400 hiljada prolećnog i jesenjeg cveća.
”U odnosu na druge grane poljoprivrede cvećarstvo je na nuli iz razloga što je mnogo poskupeo repromaterijal, radna snaga, sve je otišlo … Na godišnjem nivou ulaganja su preko 50, 60 hiljada evra, a cene po kojima prodajemo cveće su za minimalnu zaradu. Raspon cena ide od 100 do 500 dinara, a u cvećarama je skuplje za 20 do 30 posto. Najviše prodajemo na malo i idemo na sve sajmove u Srbiji”, kaže Živulović.
Inače, u srpskom izvozu i uvozu cveča najzastupljenije su ruže. U 2022. godini, ukupan izvoz ruža iznosio je 3 miliona evra dok je uvoz, zbog rasta uvoznih cena, porastao na 3,79 miliona evra.
Komentari