Kada se govori o uslovima koji su neophodni da se ispune da bi se određena biljna vrsta pravilo razvijala i rasla, prvo se pomisli na vodu, vazduh, sunčevu svetlost i plodno zemljište. Međutim, malo ljudi zna da postoje biljke kojima nije potrebno zemljište za normalno funkcionisanje, jer nemaju klasičan složeni koren pomoću kojeg crpe hranljive sastojke iz zemlje i ne pričvršćuju se za tlo. Takve su vazdušne biljke pod imenom Tilandsija, poreklom iz Latinske Amerike.
Novosađani Strahinja Malin i Sava Franović bave se uzgajanjem vazdušnih biljaka, kao i izradom i prodajom kreativnih dekorativnih aranžmana od istih. Ideju da se posvete ovoj specifičnoj vrsti biljaka razvili su pre dve godine i tada se susreli sa nizom prepreka.
Možda vas zanima
„Misao da se bavimo uzgojem vazdušnih biljaka došla je sasvim slučajno, kroz neobaveznu priču. Počeli smo da istražujemo putem interneta sve o Tilandsiji, jer je ona bila totalna nepoznanica za nas i generalno za ljude u našoj zemlji“, rekli su Strahinja Malin i Sava Franović.
Kako sami kažu, do prvih biljaka su teško došli, jer kada trebate da kupite nešto o čemu skoro ništa ne znate i nema puno ljudi koji to poseduju, stvaraju se prepreke na svakom koraku. Posle puno pokušaja došli su do njih, preko dobavljača koji se bave uvozom biljaka.
„Sve je počelo kao hobi, a danas se pretvorilo u ozbiljan posao“, navode Strahinja i Sava.
Ova atraktivna biljka, koja sa sobom donosi dašak egzotike i nečeg nesvakidašnjeg, hrani se iz vazduha preko listova koji na sebi imaju trihome.
„Trihomi su sitne pore ili na nekim biljkama izražene dlačice pomoću kojih upijaju vlagu. Stručan naziv za biljke koje se na ovaj način hrane jeste Epifite. Biljke imaju koren, koji isključivo koriste kako bi se pričvrstile za odgovarajuću podlogu. Kada biste našu biljku posadili u zemlju ona bi vremenom uvenula“, navode sagovornici našeg portala.
Rod Tilandsia dobio je ime po švedskom botaničaru Eliasu Tilanderu, a prema rečima naših sagovornika, rasprostranjena je svuda u prirodi Latinske Amerike, kao i u urbanim delovima tog podneblja. Ovaj rod broji preko 600 biljnih vrsta, a za njihov pravilan rast i razvoj potrebna je vlaga, indirektno sunčevo svetlo i specijalna prehrana.
„Biljke dolaze uvoznim putem prekookeanskim brodovima i kod nas se prilagođavaju i oporavljaju od dugog putovanja. Naša klima je skroz različita u odnosu na njihovu matičnu, tako da smo im spremili odgovarajuću prehranu, kako bi dobile sve što im je neophodno da pravilno cvetaju i razmnožavaju se“, ističu dvojica Novosađana.
Osim što prodaju ove biljke i izrađuju dekorativne aranžmane od njih, Malin i Franović putem socijalnih mreža daju savete o tome kako ih održavati na najbolje načine i kako uspešno usaglasiti potrebe vazdušnih biljaka sa uslovima koje pruža naše podneblje.
„Nama je čast da provodimo svaki trenutak sa ovim biljkama. Zahvaljujući činjenici da Tilandsija nema kontakt sa zemljom, njeno održavanje je lakše i čistije. Malo pažnje i slušanja naših saveta dovešće do toga da svaki vlasnik ove biljke vidi njeno cvetanje, koje je zaista jedinstveno“, rekli su Malin i Franović.
Osim činjenice da zahvaljujući njima svaki enterijer deluje stilizovano i jedinstveno, vazdušne biljke su odlični prečišćivači vazduha. Poželjno ih je postaviti blizu uređaja bez kojih ne možemo da zamislimo svoju svakodnevnicu – mobilnih telefona, računara i televizora, jer prečišćavaju elektromagentne zrake.
„Imamo dokumentovane naučne radove koji dolaze sa svih strana sveta i u njima se ova činjenica potvrđuje. Tilandsija je korisna jer preko svojih trihoma upija negativne čestice i materije, te naučnici putem njih dolaze do rezultata o zagađenosti vazduha“, navode naši sagovornici.
Dvojica Novosađana, koji su i najbolji prijatelji, uskladili su znanja koje poseduju i osnovali brend „Familia airplant“. Oni dizajniraju i prave dekorativne aranžmane, koji su odraz njihove kreativnosti i posvećenosti. Svoje aranžmane prilagođavaju različitim enterijerima, ali i željama kupaca, te ih izrađuju od stakla, drveta ili metala.
Osim što upoznavaju građane sa vazdušnim biljakama koje su do tada bile nepoznanica, i informišu ih o svim njihovim pozitivnim karakteristikama, Strahinja Malin i Sava Franović su primeri da uzgoj biljaka i briga o njima nije posao koji je rezervisan samo za pripadnice lepšeg pola, već svojom predanošću i upornošću uspešno ruše ovaj stereotip.
Komentari