Dugogodišnji prijatelji iz Mladenovca za pet godina prošli su put od ideje do ozbiljnog biznisa. Kada su 2017. godine rešili da se oprobaju u gajenju lekovitih pečuraka u Srbiji nisu mogli da nabave ni repromaterijal, a danas poseduju laboratoriju za proizvodnju micelijuma i objekte za uzgajanje pečuraka.
Foto: Slavica AndrićNa 320 kvadrata gaje bukovaču, lavlju grivu, reiši i druge gljive
Sa ponosom ističu da je ovo porodično – prijateljski posao u kome su zajedno Slavica Andrić i njen suprug Aleksandar Simeunović, njihov kum Predrag Đorđević i prijatelji Dušan Cvetković i Miloš Janićijević, kao i njegova supruga Katarina.
U laboratoriji i pravljenju micelijuma, distribuciji, prodaji, internet prodaji, organizaciji i planiranju poslova, vođenju evidencije o prodaji i mesečnim troškovima svako od njih ima posebno zaduženje, dok punjenje džakova, zasejavanje, berbu, čišćenje gajilišta i pakovanje pečuraka obavljaju skupa.
„Pečurke smo počeli da gajimo 2017. godine, ali pošto smo početne kulture morali da kupujemo u inostranstvu, najpre smo izgradili laboratoriju za proizvodnju micelijuma. Micelijum, tečne kulture i kulture na agaru proizvodimo za sebe i za prodaju, kao i tinkture koje su krajnji proizvod lekovitih pečuraka”, priča Slavica Andrić.
U iznajmljenom objektu, koji je nekada služio za preradu voća, na oko 320 kvadrata gaje bukovaču, lavlju grivu, kraljevsku bukovaču, reiši gljivu, ćuranov rep, jablanovaču, a oprobali su se i u proizvodnji maitake i gusenične toljagice.
Velika potražnja za bukovačom na tržištu, sve što proizvedu to i prodaju
Trenutni proizvodni kapacitet je oko 2000 džakova težine šest kilograma. U postojećem gajilištu sedmično proizvedu oko pola tone bukovače, 30 kilograma lavlje grive i 10 kilograma kraljevske bukovače, a sa puštanjem u pogon još jednog gajilišta očekuju da proizvodnja bude duplirana.
Foto: Slavica AndrićOsim toga do desetak kilograma koje ne prodaju osuše, a za proizvodnju tinkture koriste oko jednog kilograma sušene pečurke u periodu od dva meseca.
„Bukovaču smo u početku gajili samo za svoje potrebe i to uglavnom na panjevima u dvorištu, tek pre četiri meseca smo počeli da je gajimo na veliko zato što je komercijalna vrsta i velika je potražnja za njom na tržištu, a može uspešno da se gaji na potpuno prirodnom supstratu bez upotrebe bilo kakve hemije za razliku od mnogo popularnijeg šampinjona”, kaže naša sagovornica.
Lavlja griva je jedna od prvih pečuraka koju su pokušali da gaje i skoro dve godine su gajili pretežno nju zbog njene lekovitosti, ukusa i neobičnog izgleda. Njena cena na tržištu je prilično visoka te nije toliko komercijalna, ali stiče sve više ljubitelja kod nas, jer je visoko kvalitetna namirnica.
Za bukovačom je potražnja velika na teritoriji cele Srbije. Sve što proizvedu to i prodaju, a snabdevaju pijace, prodavnice i piljare u okolini i u Beogradu.
Za lavlju grivu tržiste je uglavnom u velikim gradovima kao sto su Beograd i Novi Sad. Prodaja je uglavnom preko facebook-a i po preporuci, a pre početka pandemije virusa korona ovom lekovitom pečurkom snabdevali su par restorana u Beogradu.
Za gajenje gljiva važno održavanje higijene u gajilištu i provetravanje
Ova proizvodnja je sa jedne strane manje zahtevna jer ne zavisi od spoljnih klimatskih uslova, pečurke mogu da se gaje u podrumu, garaži, nižoj hali ili plasteniku, na selu ili u gradu, navodi Slavica i dodaje da je jedino potrebno obezbediti kontrolisane uslove u tom prostoru, dovoljno vlage, provetravanja i ravnomernu smenu svetlosti i mraka.
„Sa druge strane gajenje pečuraka je mnogo komplikovanije od gajenja biljaka jer ne rastu iz zemlje nego iz supstrata koji može biti piljevina ili slama u zavisnosti od vrste pečurke i taj supstrat se pasterizuje ili steriliše pre zasejavaja semenom odnosno micelijumom. Jako je bitno održavanje higijene u gajilištu i mestu gde se radi zasejavanje, a kod sterilisanog supstrata džakove je neophodo zasejavati u laboratorijskim uslovima jer je mnogo osetljiviji na infekcije i buđi’‘, objašnjava Slavica.
Foto: Slavica AndrićOna i njeni prijatelji, koji su joj i poslovni partneri, su prezadovoljni ovim poslom jer je kaže pravo uživanje posmatrati pečurke kako rastu iz dana u dan. Period koji je iza njih u ovom poslu ocenjuje kao izuzetno zanimljiv, pun izazova i suočavanja sa raznim problemima.
„Za sve to vreme smo stekli ogromno iskustvo i znanje koje nam je pomoglo da se bolje organizujemo i nađemo način da što lakše radimo ovaj posao. Počeli smo od gajenja u kućnim uslovima u grow box-u da bi danas iznajmili halu, prirodno smo rasli odnosno razvijali posao, ulažući dalje samo ono što smo zaradili i uz dodatnu finansijsku pomoć naših roditelja i prijatelja“, zaključuje Slavica.
Ona dodaje da u sirovine i potrošni materijal mesečno investiraju oko dve trećine iznosa koji zarade, ali se nadaju boljoj isplativosti u budućnosti kad kompletno srede prostor za rad i gajilište, što zahteva dosta ulaganja.
Komentari (1)
Biljana Pavlić
2021-04-27 11:55:43
Poštovani,
mogu li dobiti kontakt telefon ili mail ovih vrednih ljudi iz Mladenovca?
Hvala i pozdrav.