Sveti bosiljak je lekovita biljka poznata kao Tulasi na sanskrtu ili Tulsi na hindu jeziku. To je višegodišnja cvetna biljka iz porodice nane, pod nazivom Lamiaceae. Iako ova biljka potiče sa indijskog potkontinenta, raste širom jugoistočne Azije, a po svojoj lekovitosti je poznata širom sveta.

Postoji nekoliko vrsta svetog bosiljka. Veoma je poštovan zbog svoje medicinske upotrebe u okviru ajurvedske medicine u okviru koje se zbog svojih raznovrsnih lekovitih svojstava koristi već hiljadama godina.

Vrsta Ocimum tenuiflorum ili Ocimum sanctum sastoji se od sledećih podvrsta:

1. Rama ili Sri tulsi, koji ima zeleno lišće
2. Krišna ili Shiama tulsi, koji ima ljubičasto lišće

Druga vrsta svetog bosiljka se zove Ocimum gratissimum. Ova vrsta svetog bosiljka poznata je i kao Vana ili divlji šumski tulsi, koji ima tamnozeleno lišće.

Uopšteno gledano, smatra se da sveti bosiljak, to jest tulsi, deluje tako što pomaže vašem telu da se nosi sa različitim uzročnicima stresa — poput emocionalnog stresa, infekcije ili drugih zdravstvenih stanja.

S obzirom na to da popularnost ove biljke raste i na našim prostorima, pokušaćemo da prenesemo najvažnija istraživanja koja se odnose na prednosti, ali i potencijalne neželjene efekte korišćenja svetog bosiljka.

Hilandarski bosiljak ili SVETA PETKA – Tamjanika je ukrasna, ali i korisna biljka

Pozitivno dejstvo na um i telo

Sveti bosiljak je adaptogen i sadrži brojne hranljive materije, uključujući vitamine A i C, kalcijum, gvožđe i cink. Inače, adaptogeni su biljke, korenje i druge biljne supstance koje pomažu telu da upravlja stresom i povrati ravnotežu nakon stresne situacije.

Način na koji sveti bosiljak deluje nije baš do kraja jasan. Iako je potrebno više istraživanja, neki od efekata svetog bosiljka mogu uključivati gama-aminobuternu kiselinu (GABA), koja se odnosi na puteve koji prirodno postoje u vašem telu.

Iako GABA suplementi postoje, oni ne prodiru lako kroz krvno-moždanu barijeru u tom obliku. Imajući ovo na umu, možemo zaključiti da oni verovatno nisu toliko efikasni kao što bi vas neke kompanije navele da verujete.

Kada koristite biljnu medicinu, važno je donositi odluku u odnosu na relevantne informacije. Zdravstveni radnik, kao što je registrovani dijetetičar, farmaceut ili lekar, može vam pomoći u odabiru suplemenata, kako bi se uverio da je upotreba bezbedna i da podržava vaše zdravstvene potrebe.

Kao i mnoge biljke, ljudi mogu koristiti sveti bosiljak iz različitih razloga. Međutim, postoji nekoliko kliničkih ispitivanja koja procenjuju pozitivno dejstvo svetog bosiljka u određenim stanjima i situacijama.

Poboljšanje metabolizma

Nekoliko malih studija sugerisalo je da sveti bosiljak poboljšava određene metaboličke indikatore — kao što su glukoza u krvi (šećer) kod dijabetesa, holesterol kod hiperlipidemije, krvni pritisak kod hipertenzije i indeks telesne mase (BMI), što direktno utiče i na kardiovaskularne probleme.

Smanjuje upale i poboljšava imunitet

Tulsi je takođe povezan sa boljom funkcijom pluća i olakšanjem simptoma astme, kako je pokazala manja studija, sugerišući da sveti bosiljak može smanjiti upalu u disajnim putevima.

Druga klinička ispitivanja sugerišu da sveti bosiljak ima izvestan uticaj na imuni sistem (odbrambeni sistem tela) — posebno protiv virusnih infekcija.

Poboljšava zdravlje mozga

U manjim, kratkoročnim studijama (dve nedelje), sveti bosiljak se pokazao kao bolji od placeba u poboljšanju pažnje i pamćenja.

Utiče na bolji san

Osmonedeljna studija sa 100 učesnika otkrila je da uzimanje ekstrakta svetog bosiljka može poboljšati subjektivne mere kvaliteta sna. Kvalitet sna meren je pomoću uređaja za praćenje spavanja koji se nosi na zglobu. Autori studije su napomenuli da će biti potrebna dalja istraživanja koja koriste zlatni standard objektivnih mera spavanja da bi se potvrdili nalazi vezani za spavanje.

Preporučujemo za sadnju: Tri biljke koje umanjuju stres i anksioznost

Neželjena dejstva svetog bosiljka

Kao u slučaju drugih lekovitih biljaka i lekova, postoje i potencijalni neželjeni efekti pri korišćenju tulsija.

Najčešći neželjeni efekti

Sveti bosiljak bezbedan za većinu ljudi, ali može imati neželjene efekte, kao što su mučnina ili dijareja. Sveti bosiljak takođe može pogoršati hipotireozu, smanjenjem nivoa tiroidnog hormona tiroksina. Takođe može povećati rizik i od krvarenja usporavanjem zgrušavanja krvi.

Teži oblici neželjenih efekata

Nekoliko kliničkih ispitivanja sugeriše da sveti bosiljak zapravo ne izaziva ozbiljne neželjene efekte.

Mađutim, teška alergijska reakcija je moguća ozbiljna nuspojava ako ste alergični ili osetljivi na bilo koju biljku iz porodice biljaka Lamiaceae (menta). Simptomi mogu uključivati otežano disanje, svrab i osip.

Ako imate tešku alergijsku reakciju ili ako vam bilo koji od simptoma predstavlja opasnost po život, pozovite službu hitne pomoći i odmah potražite medicinsku pomoć. S obzirom da studije upotreba tulsija nisu rađene na osetljivim grupama ljudi, nije preporučljivo da ga koriste trudnice i dojilje, mala deca, a oprez se savetuje i kod starijih ljudi.

Svakako se preporučuju konsultacije sa lekarima i farmaceuta, kako bi se predupredila neželjena dejstva korišćenja svetog bosiljka u kombinaciji sa nekim drugim lekovima.

Doziranje

Sveti bosiljak dostupan je u obliku pilula ili kapsula. Doze korišćene u studijama varirale su od 500 miligrama (mg) do 3.000 mg dnevno.

Sveti bosiljak se takođe može koristiti u obliku čaja, u vidu listova, cvetova ili praha osušenih listova. Priprema se tako što se 2-3 kašičice svetog bosiljka stavi u šolju ključale vode i ostavi da odstoji 5-6 minuta.

Sveti bosiljak je takođe kulinarska biljka, te se u mnogim kulturama koristi i kao začin.

Šta se dešava kada konzumirate previše tulsija?

Malo je informacija o toksičnosti i predoziranju svetim bosiljkom kod ljudi. Ipak, tokom studija bilo je negativnih efekata na broj spermatozoida i polne hormone kod mužjaka zečeva kod kojih su korišćene visoke doze listova svetog bosiljka u količini od 2 grama tokom 30 dana.

Upravo iz ovog razloga, potreban je oprez prilikom korišćenja, kao uostalom i kod svih lekovitih biljaka.

Korišćenje uz druge lekove

Oprez pri korišćenju svetog bosiljka savetuje se u slučaju da ste na sledećoj terapiji:

Lekovi za krvni pritisak: tulsi je pokazao određene efekte na snižavanje krvnog pritiska.

Razređivači krvi: u studijama na životinjama, sveti bosiljak je usporio vreme zgrušavanja krvi.

Lekovi za holesterol: sveti bosiljak može imati efekte na snižavanje holesterola.

Lekovi za dijabetes: sveti bosiljak može imati efekte na snižavanje šećera u krvi. Ovo može imati dodatne efekte u kombinaciji sa vašim lekovima za dijabetes. Ako vam je šećer u krvi prenizak, simptomi mogu uključivati preterani umor, konfuziju i znojenje.

Lekovi za podršku imunitetu: pošto sveti bosiljak može imati efekte na imuni sistem, budite oprezni sa drugim sličnim lekovima.

Relaksansi: Nakon uzimanja svetog bosiljka, možda ćete osetiti umirujući efekat. Ovo može povećati neželjene efekte drugih lekova koji imaju slične efekte.

Možda je vreme da odvojite deo bašte kako biste posadili ovu super-moćnu lekovitu biljku. 🙂

Izvor: Very Well Health