Za uspešnu proizvodnju hrizantema neophodno je poznavanje pravovremenih mera, koje se pre svega tiču zaštite i prihrane ove biljke. Ugrožene su brojnim patogenima, štetočinama, ali se i višak ili manjak pojedinih mikro ili makro elemenata negativno može odraziti na njihov kvalitet i rast.
Možda vas zanima
Pegavost predstavlja jednu od najopasnijih bolesti lista hrizanteme, često izazivajući privremenu defolijaciju, odnosno sušenje i opadanje lisne mase. Prve vidljive promene uočavaju se na prizemnim listovima i manifestuju se u vidu okruglih pega, tamnosmeđe ili čak crne boje.
Pege često obuhvataju veći deo lisne površine, pa oboleli listovi povremeno otpadaju. Na povrsini pega stvaraju se sitne crne tačke (piknidi sa pinosporama). Parazit prezimljava u piknidima, u otpalom lišću. Njegove piknospore mogu da očuvaju klijavost do čak osam meseci.
Savet stručnjaka – zaštita biljaka
Bolest se jako brzo razvija na zasenčenim biljkama pri velikoj vlažnosti vazduha, neredovnom provetravanju prostorija i u nedostatku svetlosti.
Pegavost lišća je bolest koja se javlja krajem jula i početkom avgusta, pa tako razlikujemo dve vrste pegavosti: koncentrična ili crna pegavost i smeđa pegavost. Uzgajivači hrizantema znaju da ako se u toku avgusta nastave velike vrućine može doći do jačeg razvoja stabljikine nematode.
Ova bolest najčešće se prepoznaje po promenama na starijem lišću. Sa oboda lista razvijaju se okrugle, tamne pege dužine do jednog centimetra. Šire se brzo, međusobno se spajaju i mogu oštetiti do 50% površine lista (tada prouzrokuju lisnu palež). Uzročnik crne pegavosti izlučuje alternarija toksin, pa tkivo lišća uz pege počinje da žuti.
Mere zaštite
Hrizantema će, uz adekvatnu zaštitu i negu, cvetati do kasne jeseni. Smatra se generalno otpornom biljkom, ali je neophodno zaštititi je od bolesti i mrazeva.
U staklenicima i manjim baštama obolelo lišće treba ukloniti i uništiti, dok na većim površinama obolele biljke treba odstraniti, a preostale hrizanteme zaštititi fungicidima na bazi bakra i captana.
Smeđa rđa se javlja na listu u vidu izraslina. Ova bolest se može izbeći ako se spreče visoka vlažnost i kvašenje lišća. U slučaju da dođe do infekcije, takođe se preporučuje korišćenje nekih od fungicida.
Sve mere zaštite u vidu bilo kakvog tretiranja treba sprovoditi u večernjim, a ne jutarnjim satima, uz raspršivanje zaštitne tečnosti iznad napadnutih biljaka.
Sve što niste znali o jesenjim vrstama cveća
Uništavanje obolelih biljaka spaljivanjem i dezinfekcija zemljišta u uzgoju predstavljaju preventivne mere zaštite. Uz redovnu hemijsku zaštitu, preparatima na osnovi kaptana, folpeta, mankozeba i metirama, važno je sprečiti kondenzaciju vlage na površini biljnih organa i smanjivati vlažnost vazduha na vrednosti manje od 80%.
Komentari