Reiši, lekovita gljiva koja se u kineskoj tradicionalnoj medicini koristi više od 4.000 godina, na Zapadu je postala popularna tek poslednjih nekoliko decenija. Na latinskom Ganoderma lucidum, a na kineskom Ling Zhi, ova gljiva je u Srbiji ipak najpoznatija po svom japanskom imenu – Reiši. U prirodi najčešće raste na panjevima ili oborenim stablima hrasta, zbog čega je u narodu poznata i kao hrastova sjajnica (ganos – sjajan; lucidum – isijavati).
Plodonosno telo je tvrde i drvenaste strukture, a sastoji se od šešira i bočno vezane drške. Šešir je sjajan, prečnika 2-30 cm, u početku nepravilan, a kasnije lepezastog oblika. Boja potpuno zrele gljive može biti različitih nijansi narandžaste, crvene ili braon. Na površini šešira jasno se vide koncentrične zone različite starosti.
Možda vas zanima
Savremena istraživanja pokazuju da Reiši gljiva deluje antitumorno, ima pozitivne efekte na kardiovaskularni sistem, jetru i nervni sistem.
Lista zdravstvenih benefita koje ova gljiva donosi zaista je dugačka. Pisani tragovi govore da je u tradicionalnoj medicini Kine i Japana korišćena za tretiranje nefritisa, hipertenzije, artritisa, nesanice, bronhitisa, astme i čira na želucu. Smatrana je čudotvornim lekom za sve bolesti, a savremena istraživanja pokazuju da deluje antitumorno, pomaže pri tretiranju HIV infekcija, ima pozitivne efekte na kardiovaskularni sistem, doprinosi zaštiti jetre, boljem radu nervnog sistema…
Dr Anita Klaus, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i veliki poznavalac ove gljive, kaže da Reiši raste od maja do novembra. „Ganoderma lucidum je gljiva tipična za mrtva ili umiruća stabla prvenstveno hrasta, a zatim i javora, bresta, žalosne vrbe, magnolije, šljive. Može se naći na panjevima, a ponekad i na samoj zemlji, vezana za korenje drveća”, objašnjava profesorka Klaus.
Gajenje ove gljive je prilično jednostavno, ali je neophodan zdrav micelijum, koji će pod odgovarajućim uslovima moći da formira plodonosno telo
Masovna proizvodnja Reiši gljive pokrenuta je 1971. godine, a danas se pod potpuno kontrolisanim uslovima industrijski gaje velike količine, koje se koriste za farmakološka i klinička ispitivanja. Dr Klaus navodi da je gajenje ove gljive prilično jednostavno, ali je neophodan zdrav micelijum, koji će pod odgovarajućim uslovima moći da obraste supstrat i formira plodonosna tela.
„Gajenje na oblicama je praktično, jednostavno i potpuno prirodno. Potrebno je formirati oblice dužine oko 1 m i prečnika 10-25 cm, sečenjem grana jove ili topole, mada se mogu koristiti i druge vrste brzorastućeg drveća”, kaže dr Klaus.
Na oblicama se izbuše otvori, u njih se ubace zrna žita ili raži obrasla micelijumom, a zatim se otvori zaliju voskom, zbog zaštite od insekata i nepovoljnih vremenskih uslova. Kako bi gljive mogle neometano da se razvijaju, treba im obezbediti zaštitu od direktnog sunčevog zračenja i dovoljno vlage. Oblice treba ukopati u zemlju čitavom dužinom, ili ih jednostavno položiti, ukoliko je zemljište vlažnije.
„Najbolje bi bilo da izaberete zasenčeno, prirodno vlažno mesto, ali je moguće i postavljanje ramova sa tkaninama. Pri ovom načinu gajenja potrebno je da prođe šest meseci do dve godine do prve značajne berbe, a zatim se berba na istim oblicama nastavlja sledećih četiri do pet godina.”
„Moguća je i inokulacija kratkih oblica, dužine 30-50 cm, koje se smeštaju u saksije, napunjene strugotinom i do vrha dopunjene zemljom. Saksije treba držati u staklenicima”, dodaje naša sagovornica.
Ipak, iako je prilično jednostavno, gajenje na oblicama ima i nedostataka – sporo je i mogu se javiti problemi zbog variranja temperature (zima–leto). Zato se za gajenje većih količina ove gljive preporučuje gajenje na supstratu, u zatvorenoj prostoriji, pod kontrolisanim uslovima.
Ukoliko požurite i uberete je prerano, njeno blagotvorno dejstvo će izostati.
„Pokazalo se da je pogodan supstrat mešavina strugotine i piljevine dobijenih od jove i hrasta. Mešavina se pakuje u specijalne vreće koje se sterilišu, a zatim se vrši inokulacija. Vreće treba ređati horizontalno jednu na drugu, tako da gljive koje izrastaju iz otvora vreće formiraju vertikalni ’zid’ ”, kaže profesorka Klaus.
Posle 30-60 dana od inokulacije, vreće treba otvoriti, kako bi se promenila koncentracija ugljen-dioksida i time stimulisalo formiranje šešira na vrhu drške. Temperatura u prostoriji treba da iznosi oko 24oC, uz visoku vlažnost vazduha. Od inokulacije do momenta berbe treba da prođe nešto manje od tri meseca.
Dr Klaus naglašava da je od posebne važnosti da se gljiva ubere u momentu potpune zrelosti. „Ukoliko požurite i uberete je prerano, njeno blagotvorno dejstvo će izostati. Tek u momentu potpune zrelosti dolaze do izražaja jedinjenja koja imaju pozitivan uticaj na ljudski organizam, kao što su proteoglukani, dijetetska vlakna, steroidi ili neki polisaharidi. Interesantno je da Ganoderma lucidum sadrži i organski germanijum koji ima sposobnost da neutrališe bol kod poslednjih stadijuma kancera.”
Za kraj vam donosimo i recept za čaj od Reiši gljive: U litar vode stavite tri do pet grama osušene gljive i ostavite da odstoji preko noći. Sutradan kuvajte dva sata, u poklopljenoj posudi. Čaj se konzumira mlak, uz dodatak vitamina C, a po potrebi možete dodati i med. Najbolje je piti ga ujutru.
Sagovornica: Dr Anita Klaus, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu
Autorka: Ivana Živanović
Komentari (1)
Milica
2021-09-28 12:41:58
Ja cesto uzimam ganodermu lucidum ,biram sertifikovanu austrijskog proizvodjaca ,a kupujem kod nas.
Tanja Prolić, Novinar
2021-10-04 08:47:27
Poštovana Milice,
hvala Vam što ste podelili svoje iskustvo sa nama.
Lep pozdrav,
Agromedia tim