Put od hobija, Biljane i Aleksandra Glogovac iz Bogatića kraj Šapca, do ozbiljnog porodičnog biznisa nimalo nije bio lak, ali na sreću uspešan.
Sve je krenulo 2001. godine, pre svega iz ljubavi prema cveću, da bi vremenom proširivali posao i tako postali poznati po proizvodnji četinara i ukrasnog šiblja za uređenje dvorišta i vrtova.
Možda vas zanima
Pored njih četvoro u porodici imaju još pet stalno zaposlenih radnika.
„Mi smo zadovoljni. S obzirom na krizu u državi, posao ipak ide dobro. Zaposlenima redovno isplaćujemo zarade, porodica živi opušteno što se tiče finansija. Sa druge strane potrebno je veliko odricanje, teško se izdvoji vreme za odmor . U ovom poslu angažovani smo tokom cele godine. I u zimskom periodu ima posla, neophodno je skidati sneg sa biljaka, plastenika. Sezona počinje u februaru sa reznicama i traje sve do snega“, kaže Aleksandar.
Aleksandar kaže da je ova proizvodnja specifična po tome „što je dug period proizvodnje jedne sadnice od ožiljavanja do prodaje. Da bi se odgajila jedna sadnica četinara za prodaju, visine 1 do 1,2 ili 1,5 metara potrebno je da prođe četiri do šest godina“.
Sadnice prodaju širom Srbije a kupaca ima i u Bosni i Hercegovini. Za izvoz u druge zemlje u regionu i na područje Evropske unije kažu nemaju potrebne količine. Kaže da je u poslednje dve do tri godine sve više je onih koji žele da urede svoje dvorište i da prostor u kome žive oplemene određenim biljkama.
„Za uređenje dvorišta tokom godine proizvodimo 40 do 50 vrsta zimzelenih biljaka, oko 20 vrsta kalemljenih lišćara, zatim kalemljene jele, borove, tu si perene, lavanda. Najviše odgajamo biljke u saksijama zbog lakšeg primanja, klimatskih uslova … Na otvorenom je proizvodnja sadnica dok se u plastenicima odgaja oko 45.000 reznica četinara i u dva plastenika su kalmeljeni borovi i japanski javor“, navodi Glogovac.
Cena jedne sadnice ide od 200 – 300 dinara pa do 100 evra i više u zavisnosti od vrste i veličine same sadnice. Inače, prema prečima Glogovca, cene se nisu menjale poslednjih desetak godina čak je kaže došlo i do pojeftinjenja zbog konkurencije na tržištu „počelo je masovno gajenje, ali se slabo obraća pažnja na kvalitet više se ide na količinu“.
Sa kolegama kaže ima korektnu saradnju ali napominje da ova proizvodnja nije prepozanta od strane države i samog ministarstva kao druge grane poljoprivrede „nemamo pravo na subvencije tako da moramo sve sami. Borba je ‘prsa u prsa’. Ono što uradimo uradili smo.“
Tekst: Dejan Davidović
Komentari