Ove godine je tačno navršen jedan vek kako se porodica Ševar bavi proizvodnjom sadnica ruža, ali i voćnih sadnica i loznih kalemova. Rasadnik je osnovao Ladislav Ševar, a sada njime rukovodi njegov praunuk koji sa njim osim imena deli i pasioniranost prema gajenju biljaka.
Foto:Ladislav Ševar
Ruže gaje na 2,5 hektara površine, voće na oko 2 hektara
Proizvodnja sadnica u porodici Ševar nikad nije stala sve ove godine, samo je bila nekad u većoj nekad u manjoj meri. Rasadnik „Ševar“ pored proizvodnje sadnica ruža bavi se i proizvodnjom voćnih sadnica kao i loznih kalemova. Sama proizvodnja ruža se zasniva na 100 različitih sorti.
MOŽDA VAS ZANIMA
Ranije je njegova porodica proizvodila i rakiju i vina, ali kako se menjaju potrebe kupaca i zahtevi tržišta započeli su i proizvodnju lišćara i četinara i to na površini od 5 hektara. Proizvodnju ruža vrše na površini od 2,5 hektara, loze na 1,5 hektara, a voća na oko 2 hektara.
Naravno tu imaju i matična stabla, to jest biljke sa kojih skidaju plemke ili okca, što je u suštini nešto odakle sve počinje, odnosno mesto gde se mlade i nove biljke stvaraju.
Godišnje proizvedu oko 120 000 sadnica ruža, najtraženije mini ruže
Našeg sagovornika smo upitali zbog čega se sve odlučio da nastavi porodičnu tradiciju.
„S obzirom da je to radio moj pradeda sve do 1975. godine, a nakon toga nastavili zajedno moj otac i deda, ja sam takođe vremenom ušao u posao. Vuklo me je tradiciji to što su toliko truda uložili moji preci, a i šteta bi bilo ostaviti razrađen posao. Moje opredeljenje za taj posao je bilo zapravo još sa 15 godina kada sam upisao srednju Poljoprivrednu školu u Futogu, a nakon toga Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu“, rekao je dvadesetsedmogodišnji Ladislav Ševar.
Kako kaže, njihov sortiment ruža se godinama menjao, a i dan danas se menja jer dolaze nove sorte što moraju da isprate. Njihova godišnja proizvodnja ruža iznosi oko 120 000 sadnica, a voćnih sadnica oko 70 000 – 80 000.
On ističe da su najtraženije i najviše se proizvode mini ruže što nije čudno s obzirom da je sve više ljudi koji žive u gradskoj sredini, u stanovima, te nemaju puno prostora. Ovo je razlog zašto se opredeljuju za mini ruže – mogu da ih sade u saksije. Takođe tražene su i mnogocvetnice i ruže penjačice.
„Ruže su zaista tražene u poslednjih nekoliko godina i sama rasadnička proizvodnja je doživela procvat što se tiče hortikulture i uređenja dvorišta. Naime, poslednjih 5,6 godina ljudi posvećuju posebnu pažnju sređivanju vrtova što se samim tim odražava i na poslovanje“, rekao je ovaj mladi proizvođač.
Foto:Ladislav Ševar
Vremenske prilike se menjaju pa su zahtevi biljaka i pojave štetočina sve veći
Rasadnik „Ševar“ čija proizvodnja se vrši na Rimskim šančevima, dok se prodajni prostor nalazi u Petrovaradinu, proizvodi sadnice velikog broja voćnih kultura.
Pored konvencionalnih kultura poput jabuke, kruške, dunje, trešnje, višnje, breskve, badema, oraha, lešnika i šljive, kao i bobičastog voća poput borovnica, ribizli, jagoda, joste i ogrozda, gaje i egzotično voće: kivi, limun, mandarine, nar, fortunelu ili kumkvat. Kada se govori o loznim kalemovima gaje vinske i stone sorte.
Kada je reč o zahtevnosti rasadničke proizvodnje ruža, naš sagovornik ističe da sam proizvodni ciklus u njihovom slučaju traje tri godine jer oni proizvode i repromaterijal, to jest podlogu za proizvodnju ruža na kojoj se kalemi pri čemu „odlazi“ jedna godina.
„U drugoj godini se ona rasađuje, pikira, kalemi, tek u trećoj godini dobijamo ružu u onom obliku u kojem je kupci poznaju. Što se tiče same proizvodnje ona ne može da opstane bez vode, to je prva i osnovna stvar. Vremenske prilike se menjaju, te su zahtevi biljaka i pojave štetočina sve veći. Na primer prošle godine smo imali veliku najezdu smrdljivog martina koji jede lišće, a ne možemo mu ništa“, rekao je naš sagovornik.
Za njega je najveći problem izbacivanje preparata protiv korova sa tržišta
On se naročito bazirao na jedan problem, a to je pitanje zaštite biljaka od korova. Naime, kako ističe, takoreći je sa tržišta izbačeno 80 posto preparata koje se koriste u rasadničarskoj proizvodnji. Ovo ih je, kaže, u velikoj meri vratilo na motiku.
Foto:Ladislav Ševar
Kako je ova godina sušna, nisu imali problem sa plamenjačom i pepelnicom, naglašava Ladislav.
„Proizvodnja sadnica ruža je jedna vrlo intenzivna proizvodnja u kojoj morate stalno da budete prisutni. Od marta meseca pa sve do polovine oktobra, čak do kraja tog meseca, ruže su na parceli i mora se voditi briga o njima, a posle kada ih povadimo sledi njihovo pakovanje i dalja distribucija. Mi njih prodajemo na prodajnom mestu u Petrovaradinu, ali smo se odlučili i za onlajn prodaju putem sajta“, rekao je on za kraj i dodao da kako imaju distribuciju veleprodajama njihove ruže se mogu naći čak i na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.
Komentari