U vreme tranzicije, početkom ovog stoleća, u Kraljevu je bez posla ostalo petnaestak hiljada radnika, među njima i Olivera i Goran Joković. U izboru novog zanimanja nisu se dugo dvoumili. Uz početnu finansijsku pomoć Oliverinog oca, ovaj vredni i ambicionzni mladi bračni par na sopstvenom posedu započeo je proizvodnju cveća i kroz godine ovladao svim tajnama moderne proizvodnje približavajući se vrhu evropskih proizvođača.
Možda vas zanima
Kada su ostali bez posla u nekad uspešnim kraljevačkim preduzećima ideja o novom početku i poslu potekla je od Olivere, koja je još iz roditeljske kuće ponela ljubav prema cveću. U želji i čvrstoj nameri da za cvećarstvo cela porodica veže svoju egzistenciju podržali su je suprug Goran i sinovi Nenad i Nikola.
„Početak je bio težak. Počeli smo sa dva mala plastenika i par hiljada biljaka, sa skromnim znanjem i iskustvom. Trebalo je mnogo rada i učenja da bi opstali u velikoj konkurenciji proizvođača koji su par decenija bili u proizvodnji cveća. Međutim, nijednog trenutka nismo došli u iskušenje da odustanemo od ovog lepog ali veoma zahtevnog posla“, kazuje Olivera.
Proširenje i raznovrsnost proizvodnje uslov opstanka
Svake godine Jokovići su proširivali proizvodnju. Podizali su nove, najsavremenije plastenike čija je vrednost oko 25.000 evra, u koje su ulagali sopstvena sredstva ali i kredite s velikim kamatama.
„Moralo se tako, jer da bi opstao na tržištu moraš da imaš i kvantitet i kvalitet cveća, inače stagniraš i gubiš korak s konkurencijom koja je iz godine u godinu sve veća. Zato reznice i supstrate isključivo nabavljamo u Sloveniji i tako izbegavamo najveći rizik u proizvodnji. Učili smo se na primerima najboljih. Videli smo kako to rade cvećari u Italiji, Sloveniji i Austriji i mogu slobodno da kažem da ni u čemu ne zaostajemo za njima. Uostalom, to i oni potvrđuju“, kazuje Oliverin suprug Goran.
U plastenicima Jokovića raste četrdesetak vrsta cveća, počev od muškatli, veoma traženih na svim tržištima, i to svih vrsta-ledene, kaliope, zomale, vile pa do surfinija, petonija, raznih vrsta begonija, salvije, lepog jova, kadifa i mnogih drugih, koje kvalitetom lako osvajaju najprobirljivije kupce.
Prodaja cveća ne predstavlja problem
Najveće količine cveća Jokovići prodaju u svom domaćinstvu, jer imaju tradicionalne kupce koje su pridobili kvalitetom i korektnom saradnjom, zatim pijacama širom Srbije, a uspeli su da dopru i do zemalja u okruženju. Međutim, s proširenjem proizvodnje ambicije rastu.
„Imajući u vidu da su nam se u poslu pridružili i sinovi Nenad i Nikola već od ove godine planiramo izvoz u zemlje Evropske unije i ne plašimo se tog izazova. To će biti kruna našeg desetogodišnjeg rada o čemu u početku nismo smeli ni da sanjamo“, ističu Olivera i Goran.
Sinovi su završili srednje škole, Nenad elektrotehničku, a Nikola ugostiteljsku. Nesuđeni elektrotehničar i kuvar našli se sebe u zajedničkom poslu sa svojim roditeljima i tu vide svoju budućnost. Iako mladi već su ušli u gotovo sve tajne proizvodnje i zadovoljni su izborom životnog poziva.
„Ja i brat smo već doneli definitivnu odluku da cvećarstvo bude i naše životno zanimanje. Tačno je,puno se radi,ali u ovom poslu može dobro da se zaradi i pristojno živi“,kazuje Nikola.
U očekivanju male pomoći lokalne samouprave
Oliverinim i Goranovim naslednicima biće lakše nego njima. Imaju dobru osnovu u infrastrukturi, odlične učitelje i uzore, obezbeđeno tržište koje, kako ističu, moraju poštovati i čuvati, pre svega kvalitetom.
Ova u svemu uzorna i vredna porodica u infrastrukturu i prateće sisteme za grejanje i „kap po kap“ uložila je više od 100.000 evra i stalno investira,pretežno sopstvena sredstva. Ne žali se, znajući da je ključ uspeha u njihovom radu i znanju. Ne skrivaju da sve što rade, pre svega za dobro i budućnost svojih sinova, jednog dana i njihovih porodica, godinama prati gorak ukus nerazumevanja.
Godinama lokalnu samoupravu u Kraljevu Jokovići mole i pišu zahteve da pomogne i njima i selu i asfaltira im samo 800 metara pristupnog puta od kojeg zavisi budućnost i njih i ostalih meštana. Oni su obezbedili i projekat i učešće ali pomoć godinama izostaje, kao i obrazloženje zašto je to tako.
Najteže im je da strancima objasne kakvim se makadamom stiže do porodice Joković koja je po proizvodnji sve bliža vrhu evropskih proizvođača cveća.
Komentari