Proizvodnja i gajenje cveća u plastenicima odvija se tokom cele godine, a na prelasku iz letnje u jesenju sezonu javljaju se, za mnoge uzgajivače, najobimniji i najlepši poslovi. Kada prođe prodaja letnjeg sezonskog cveća, počinju radovi oko novih sadnica, plastenici se pune rasadom koji se uzgaja za prolećne praznike i letnju sezonu, a jedan od najvažnijih i najodgovornijih poslova je održavanje temperature u plastenicima tokom zime.
Iako bi mnogi pomislili da se za cvećare posao završava kada na pijacama vidimo jesenje vrste poput hrizanteme i erike, tada u stvari počinje njihov najveći posao – priprema mladih muškatli, surfinija, karanfila, petunija i drugog sezonskog cveća.
Možda vas zanima
Prosečan plastenik košta oko dve i po hiljade evra, a uz kvalitetni sadni materijal, prihranu, saksije, ogrev, održavanje, ukupni troškovi iznose oko sedam-osam hiljada evra. Uloženo se obično vrati za devet meseci, ali ipak treba imati dovoljno za početak.
U rasadnik cveća „Jelić“ u Ravnom Selu već su stigle zonalne i puzave muškatle, kaliopi i karanfil, a čekaju se surfinija i vrbena. Neke jeftinije sorte poput petunija, begonija, pištike, vinke i dalije sada se nabavljaju u semenu, a seju se tokom decembra.
Oko pristiglih vrsta trenutno ima mnogo posla. Kako bi se biljke što lepše i zdravije razvile, najvažnije je redovno prihranjivanje i prskanje protiv biljnih vaši, plamenjače i truleži, a kasnije se kreće sa kidanjem i ožilavanjem.
Uskoro nam stižu hladniji dani, a sa njima i dodatni poslovi za cvećare. Od jeseni pa do proleća neophodno je plastenike cveća zagrevati u redovnim intervalima. Vlasnik rasadnika „Jelić“, Ljubomir Jelić, navodi da je u uzgoju cveća loženje najodgovorniji posao jer se u zimskom periodu i tokom dana i tokom noći mora ložiti na svakih sat do sat i po vremena.
„U plasteniku ne bi nikad smelo biti ispod 7-8 stepeni Celzijusa. Pored toga, mora da postoji prostor specijalno namenjen za nicanje biljaka iz semena, a tu temperatura mora biti minimum 15 stepeni. Za tu namenu treba imati električno ćebe a važno je zagrevati i pod, odnosno zemlju, i vazduh da bi biljka nikla. Pojedinim vrstama, poput begonije, treba konstantna temperatura od 22 stepena kako bi krenula, a to se sve radi u decembru i januaru kad je najveća zima“, navodi naš sagovornik i naglašava da biljke mogu gotovo potpuno propasti ukoliko nema stalne kontrole temperature i ukoliko se preskoči samo jedan termin loženja.
Ovaj proizvođač cveća već 15 godina se bavi uzgojem ukrasnog bilja, a svoje plastenike koji imaju ukupno oko 300 kvadratnih metara zagreva na drva. Kako navodi, to je najjeftiniji oblik grejanja koji podrazumeva najveću odgovornost, dok neki drugi načini, kao što su grejanje na struju ili ugalj, zahtevaju manje posla, ali koštaju preko 20.000 evra, što mali proizvođači ne mogu sebi da priušte.
Kako se sada radi na uzgoju sadnica, a uskoro i semena, one koji se odluče da osnuju sopstvenu proizvodnju cveća Ljubomir Jelić savetuje da pre svega obezbede dovoljnu sumu novca za taj posao.
„Prosečan plastenik košta oko dve i po hiljade evra, a uz kvalitetni sadni materijal, prihranu, saksije, ogrev, održavanje, ukupni troškovi iznose oko sedam-osam hiljada evra. Uloženo se obično vrati za devet meseci, ali ipak treba imati dovoljno za početak. Čovek koji bi da se bavi cvećarstvom mora biti dobro upućen u cveće jer se svaka greška skupo plaća“, navodi Jelić i ističe da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenik od najmanje 300 kvadrata i dovoljno širok asortiman cveća i boja kako bi prodaja krenula a dobit prve godine bila makar minimalna.
Naš sagovornik posebno ističe da se prodajna cena cveća već 15 godina nije menjala, dok se troškovi uloga iz godine u godinu povećavaju. Tako su i zarade od ovog posla sve manje, ali dovoljne da proizvodnja cveća bude dodatni prihod u domaćinstvu.
Komentari