Mnogi baštovani uređivanje vrtova smatraju vidom umetnosti gde mogu da iskažu svoju kreativnost i puste mašti na volju. Ovo je razlog zbog kojeg velikom broju njih nije problem da ulože svoje vreme i dosta truda kako bi njihovi vrtovi izgledali besprekorno. Vrtovi su kroz istoriju imali veliki značaj u brojnim zemljama, i veliki broj njih je danas sačuvan, te predstavljaju prave turističke atrakcije. Bilo koji od njih da posetite nećete se pokajati!
Foto: PixabayMOŽDA VAS ZANIMA
Vrt Keukenhof (Holandija)
Ovaj cvetni vrt poznat i pod nazivom Vrt Evrope, nalazi se u holandskom gradu pod imenom Lisse, koji je udaljen od glavnog grada Amsterdama manje od 40 kilometara. Prva asocijacija na pomen Holandije pored vetrenjača i klompi je svakako lala. Ovaj park poseduje veliki broj lukovica te prekrasne biljke, u parku se nalazi oko 800 sorti lala, a na površini od 32 hektara nalazi se i veliki izbor drugog cveća poput ruža, orhideja, narcisa, ljiljana, irisa, karanfila, zumbula.
Prema tome, ovaj holanski vrt u kome se tokom svake godine zasadi 7 miliona raznobojnih cvetova, predstavlja pravi raj za ljubitelje hortikulture. Međutim, važno je napomenuti da je vrt otvoren samo od sredine marta do polovine petog meseca jer u tom periodu lale cvetaju.
Zanimljiva stvar kod ovog vrta je to da svake naredne godine ima različitu temu, te je nemoguće videti ga dva puta na isti način, stoga oni koji ga jednom posete, sigurno mu se vraćaju ponovo. Inače, ovaj vrt je otvoren u 20. veku, tačnije 1949. godine kako bi 20 uzgajivača cveća iz te zemlje predstavilo svoje bajkovite biljke.
Foto: PixabayBašta Monet (Francuska)
Ovo je pravi izbor za sve ljubitelje impresionizma i francuske umetnosti. Na udaljenosti od oko 80 kilometara od Pariza, u selu Živerni, nalazi se vrt čuvenog slikara Kloda Monea. Ovaj vrt, koji je bio inspiracija za dobro poznatu seriju od 250 slika umetnika pod imenom „Lokvanji“, sastoji se iz dva dela – cvetnog i vodenog.
Istorija ovog vrta je naročito zanimljiva, umetnik je u ovom ljupkom selu nabasao 1883. godine na napušteno imanje za koje je pomislio da može biti preuređeno, što je i učinio zajedno sa svojom suprugom i osmoro dece.
Kombinovao je bulke i bele rade sa drugim cvećem, centralnu aleju dekorisao je gvozdenim lukovima sa ružama, jer cveće je bilo njegova večna inspiracija.
Još jedna stvar ga je motivisala u uređivanju vrta, a to je način na koji su to činili daleki Japanci, te je most u okviru vodenog parka ofarbao u zelenu boju i obogatio ga biljkama karakterističnim za istočnjačku kulturu: bambusom, ginkom, žalosnom vrbom.
Foto: PixabayVersajski vrt (Francuska)
Sigurni smo da ne postoji osoba koja nije čula za Versajski dvorac i čuveni vrt za koji se vezuju raskoš francuske buržoazije i zauvek mistična ličnost Marije Antoanete sa njenom čuvenom rečenicom – Ako nemaju hleba neka jedu kolače!
Nastao je kao delo čuvenog francuskog pejzažnog arhitekte Andrea le Notra koga je angažovao kralj Luj XIV, poznat i pod imenom kralj Sunce. Zamisao je bila da sve bude u znaku kralja i njegovog veličanja, te je ideja njegovog tvorca bila ta da se vrtovi prostoru od istoka ka zapadu, prateći putanju Sunca. Versajski parkovi prostiru se na čak 815 hektara.
Smešten u predrađu Pariza, Versaj predstavlja nezaobilaznu destinaciju svetskih turista. Ovo i ne čudi, jer velelepno zdanje svedoči o istorijski bitnom poglavlju za Francusku. Ovde se nalazi blizu 400 statua od bronze i mermera, 200 hiljada stabala, 55 vodenih površina.
Zanimljiv je podatak da je čuvena Marija Antoaneta u okviru imanja imala sopstvenu baštu gde se gajilo povrće za njene potrebe, kao i domaće životinje da bi uvek imala na raspolaganju mleko i sir. Osim toga, izuzetno je bilo važno kako ćete biti obučeni prilikom posete vrtovima, te je postojao specijalan kodeks oblačenja.
Foto: Pixabay Postoji još mnogo vrtova na Starom kontinentu koje bez sumnje trebate da obiđete, a mi smo za vas izdvojili ova tri. U komentaru podelite sa nama koji ste čudesan evropski vrt vi posetili i šta vam se kod njega najviše dopalo!
Komentari