U kontinentalnom delu Srbije za smilje se uglavnom znalo iz stiha pesme o „smilju i bosilju“. Isto tako, malo je poznato da se u okolini Paraćina i ispod planine Rtanj protežu nepregledna polja zasađenog smilja od kojih se pravi etarsko ulje.
Možda vas zanima
Upravo to skupoceno ulje, čija je trenutna berzanska cena 1.800 evra, putuje na tržišta Amerike i Evrope i upotrebljava se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.
Polja smilja koje smo posetili vodi Novica Šutić iz Paraćina. Pod njegovom „komandom“ je 200 hektara zemlje pod lekovitim biljem. Od toga 140 hektara je zasađeno smiljem. Do 2020. godine njegova proizvodnja pokriće dve trećine svetske potražnje.
Smilje je mediteranska biljka. U okruženju uspeva na hrvatskom primorju, kao i na Korzici. Otkud onda kod Paraćina
„Očigledno je da je došlo je do promene agrometeoroloških uslova. Iskoristio sam informaciju klimatologa da se Mediteran povukao ka centru Evrope. To je bilo glavno što me povuklo da pre tri godine zasadim prva polja. Preuzeo sam rizik i mislim da sam uspeo.”
„Zemlja na kojoj sadimo smilje je alkalna i puna kamena. Smilje se odlično ponaša na ovom području. Bilo je skepticizma, pa čak i u stručnim krugovima. Profesori sa poljoprivrednih fakulteta koji nisu verovali u moj projekat sada sarađuju sa mnom“, kaže Novica Šutić, po obrazovanju, inače, mašinski inženjer.
Druga bitna stavka, navodi Šutić, bila je kvalitet ulja koji dobijaju od smilja. Nakon verifikacije Instituta „Josif Pančić“ da je ulje koje pravi u sopstvenoj destileriji odličnog kvaliteta, vrata za inostrane kupce su se sama otvorila.
„Tada više nisam ima kočnice. Kupci su iz SAD i Belgije. Oni dalje ulje distribuiraju proizvođačima u farmaciji i kozmetici. Moj tim i ja smo imali sreću da na vreme zasadimo smilje i sada možemo da projektujemo količinu od 10 tona godišnje. U svetu se svake godine potražuje od 15 do 20 tona ovog ulja. To znači da ćemo vrlo brzo imati dve trećine udela u ukupnoj svetskoj potražnji“, navodi Šutić.
Zemlja na kojoj sadimo smilje je alkalna i puna kamena. Smilje se odlično ponaša na ovom području.
Zasadi smilja Novice Šutića gaje se po principima organske proizvodnje, te nema upotrebe nikakvih hemikalija. Korov se odstranjuje ručno. Godišnje je potrebno organizovati sedam do osam kopanja.
„Jedina briga je da bude što manje korova. Ove godine bilo je dosta kišnih dana i imamo pravu trku za korovom. Moram da napomenem da smilje ručno beremo i zajedno sa kopačima u sezoni anagažujemo od 300 do 500 radnika. Godišnji prinos je od tri do pet tona smilja, od kojih se dobije od pet do sedam tona ulja.”
„Sadašnja cena je 1.800 evra, ali ovo ulje je berzanska roba i već sutra može biti jeftinije ili skuplje. Moja projekcija je da sa cenom od 350 evra po litru nisam na gubitku“, dodaje Šutić.
Početno ulaganje za hektar smilja je od tri do pet hiljada evra. U prvoj godini pokrivaju se elementarni troškovi, a novac počinje da se zarađuje tek u trećoj.
Početno ulaganje za hektar smilja je od tri do pet hiljada evra. U prvoj godini pokrivaju se elementarni troškovi, a novac počinje da se zarađuje tek u trećoj. Novica ne može sada da daje procenu životnog veka smilja u Srbiji, jer je pionir u ovom poslu, ali procenjuje da će zasadi trajati od 10 do 15 godina.
Zemljište na kojem Šutić gaji smilje je karbonatno, i ono je kao takvo nepogodno za uzgajanje većine kultura tipičnih za ovo podneblje. Kategorizovano je kao devastirano, odnosno siromašno i lošijeg kvaliteta.
„Ispostavilo se da je to prednost. Ono što mi predstavlja najveći problem kod kupovine parcela je usitnjenost. Naime, da od nekoliko desetina vlasnika otkupite i prevedete na svoje ime male parcele u jedni od 10 hektara, posao je koji zahteva godinu dana administracije po katastru.”
„Sve smo uradili sami i bez bankarskih kredita, jedino što sada priželjkujem je da nas država isprati u novom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Odgovaralo bi nam da dođemo do sagovornika na tu temu, jer država ima u svom posedu velike parcele koje su zarasle u trnje i granje, a koje bismo mi uzeli u zakup“, kaže Šutić.
Sagovornik:
Novica Šutić, proizvođač smilja i etarskog ulja
Foto: Biljana Nenković
Komentari