U Bavaništu, nedaleko od Kovina, nana se gaji u mnogim domaćinstvima još od 60-ih godina prošlog veka. Ona je uz kamilicu, kažu, veoma tražena. Lako se prodaje i dobro plaća. Zato je u Bavaništu trenutno više od 150 hektara pod tim lekovitim biljem.
Nana je već vekovima jedna od najpopularnijih i najzastupljenijih vrsta lekovitog bilja širom sveta. Ona se gaji na gotovo svim kontinentima i tradicionalno se koristi za lečenje brojnih tegoba i normalizovanje funkcija organa. Zato je i u našoj zemlji nana sve zastupljenija kultura na mnogim poljima.
Možda vas zanima
7 razloga zašto bi trebalo češće da koristite nanu
Mi smo posetili jednog od većih proizvođača nane u južnom Banatu, Predraga Stankovića.
Predrag Stanković, poljoprivrednik iz Bavaništa, kaže: „Imam skoro tri hektara pod nanom, imao sam i više, ali sad imam tri. Ovo jeste zahtevna biljka, potreban je veliki broj radnika, jer ima mnogo posla oko okopavanja, kosidbe, kad se suši, bode po ambarima… Stvarno je potrebno mnogo radne snage.“
Zimi je cena nane mnogo veća, pa poljoprivrednici koji je tada prodaju mogu bolje da zarade.
Kada i kako se sadi nana?
Nana se sadi u jesen, krajem oktobra ili početkom novembra. Ova biljka najviše voli plodnu i rastresitu baštensku zemlju, a najbolje je saditi je na rastojanju od 70 centimetara.
„Sadi se isto kao krompir, vadi se žila, presađuje se… Ona je višegodišnja biljka, pa može i da se ne presađuje. Može samo da se poore i tako ostavi, ali onda treba još više rada i truda da bi se oslobodila od korova”.
Srbija je izuzetno povoljna za gajenje začinskog bilja
“To je najveći problem, pa je mi zato presađujemo. Potom sledi okopavanje i sada krajem meseca treba da se kosi. Tu je takođe potrebno mnogo radnika, pa zbog toga i odustajemo i gajimo je na manjim površinama.“
Kako se nana prihranjuje?
Kada je reč o prihrani, nanu možete prihranjivati isto kao i pšenicu. Za korove nema registrovanih herbicida, pa je jedini lek za njih motika. Kosidbu možete da obavite isto kao i kod lucerke. Ako uradite sve kako treba i ako vaša nana ima dovoljno vode, dobri prinosi mogli bi da budu i do 4 tone po hektaru. U Bavaništu je prosek dve i po tone.
Nana se sadi u jesen. To je višegodišnja biljka, ali ako se ne presađuje, već samo poore i tako ostavi, onda je iduće godine potrebno još više rada da bi se oslobodila od korova.
Da li se gajenje nane isplati?
„Ona ima nestabilnu cenu. Nana kad rodi mnogo, padne cena. Jedne godine je 60 dinara bila. Kada je nema, onda je i do 140 dinara.“
Zimi je, naravno, cena nane znatno veća. Zato, oni proizvođači koji mogu da je tad prodaju mnogo bolje i prolaze. Ukoliko ste poželeli da i vi gajite nanu, sigurni smo da nećete pogrešiti. Naravno, ne mogu svi da budu veliki i vrhunski proizvođači tog bilja, ali svakako svi konzumiramo nanu u raznim oblicima, bilo kao čaj, žvake, bombone, pastu za zube ili je pijemo u sokovima i koktelima.
Zato, sigurno neće biti na odmet da zasadite nekoliko biljaka u vašoj bašti ili na terasi i uberete nanu koju ste sami proizveli, kada vam zatreba. To je ipak jedan poseban doživljaj koji svaka domaćica razume i ceni. Probajte i vi, vredeće!
Sagovornik:
Predrag Stanković, poljoprivrednik iz Bavaništa
Komentari